Parohija nova, crkvica-kapela privremena, do izgradnje "prave" crkve mnogo izazova kao u svakoj novoj kući dok sve ne dođe na svoje mesto. Sa ocem Vasilijem razgovarali smo pred Vaskrs i tradicionalni dobrotvorni banket koji će se održati 27. aprila.
Vaskršnja čestitka"U iščekivanju praznika nad praznicima, svim čitaocima "Vesti" čestitam nastupajuće praznike Hristova Vaskrsenja, sa željom za svako vam dobro i blagoslov od Vaskrslog Hrista." |
Vi ste začetnik ideje o novoj crkvi i kupovini imanja. Za to ste dobili blagoslov vladike Georgija. Šta vas je navelo da krenete u ovu avanturu, bili ste poznati sveštenik u crkvi Svetog Save na Riveru zbog koga su ljudi dolazili u crkvu i provodili vreme u raznim aktivnostima?
– Direktni podsticaj za gradnju nove crkve, na severu Toronta, došao je od mojih parohijana sa tog prostora. Vrlo često su me postavljali pred pitanje crkvene brige o njima. Zaista nije lako kroz nesnosne torontske gužve voziti se do jedne od postojećih crkava. Zato sam se pred kraj tzv. aktivne svešteničke službe osetio dužnim da poradimo na "opštoj stvari" i da vidljivi trag našeg postojanja ostavimo iza sebe. Kad smo se poduhvatili da granice pravoslavlja našeg na sever pomerimo, nismo očekivali ovoliko puno prepreka. A ja verujem da što ih je više, to će nam veća radost biti kad s pomoću božjom i poslednju savladamo. Kad i sam proiznosim prozbu za "ktitore, priložnike i osnivače hrama", pomislim da će neko i za nas, kad nas ne bude bilo, proiznositi Gospodu prozbe i za naše spasenje. To me snaži da ne posustanem.
Već nekoliko godina traje poduhvat uspostavljanja, uređivanja i gradnje na imanju i u parohiji Svetog arhangela Gavrila. Dokle se stiglo sa papirologijom oko imanja i kako napreduje prikupljanje novca za gradnju crkve na imanju?
– Često me i moji parohijani pitaju dokle se stiglo na putu do srpske crkve na Ričmond Hilu. Dajem kratak, i zaista istinit odgovor: Bogu hvala, daleko se odmaklo, samo što taj pomak za sada nije toliko vidljiv. U našim nastojanjima na promeni, tj. dopuni, urbanističkog plana kraja gde crkva treba da bude građena, zaista smo prilično odmakli. U procesu promene urbanističkog plana bili smo, između mora raznih dokumenata, dužni priložiti i idejni plan naše buduće crkve.
Najzaslužniji neimari– Veliki podstrek ovom poduhvatu daje gospođa Srđana Jakšić, mladi stručnjak, urbanista. U saradnji sa arhitektom Sašom Milenovim i inženjerom Mladenom Ninkovićem, sa puno mladalačkog žara i energije, ova naša parohijanka samopregorno radi na ovom pitanju: kontaktira nadležne iz svih jurisdikcija; skuplja i dostavlja planove, nalaze, analize, satelitske snimke i ostalo. Svojom snagom ukazuje nam na svetlost ispred administrativno-birokratskog tunela u kojem se sada, hteli ne hteli nalazimo. A rad sa birokratijom svuda je, izgleda, jednako mukotrpan – ističe naš sagovornik. |
– Projekat je uradio arhitekta Saša Milenov. U saradnji sa našim vladikom, izmaštali smo slatku crkvicu u rotunda stilu. Na ovaj stil crkve odlučili smo se s obzirom na skučenost raspoloživog prostora. Crkva u obliku kruga pruža najekonomičniji prostor i najbolju komunikaciju sveštenika i vernika u toku bogosluženja. Kao što je poznato, krug je hrišćanska forma i predstavlja večnost. Neke od najvećih hrišćanskih svetinja – crkve na Hristovom grobu, u Jerusalimu, na primer, podignute su u tom stilu. Podrazumeva se da će u toku same izrade završnog projekta crkve parohijani imati mogućnost učešća.
– Nama je najvažnije da prebrodimo sadašnje administrativne prepone, da nevidljive, a beskrajno važne poslove uspešno obavimo, a ako Bog da da do izgradnje dođe, mi se ne brinemo mnogo za sredstva. Nijedna naša crkva nije započeta, a da nije završena. Kad narod božji vidi da se radi i gradi, on uvek pritekne u pomoć i podrži. Očekuje se da većina poslova bude finansirana od dobrovoljnih priloga, kao što je i sve do sada, mahom, na ovaj način ostvareno.
Istovremeno sa graditeljskim poduhvatom, vi ste radili i na uspostavljanju parohijskog života u novoj parohiji. Koliko imate parohijana i koje su sve aktivnosti uspostavljene za tri-četiri godine otkad se radi i gradi na imanju?
– Parohija Svetog arhangela Gavrila broji oko 250 domova. Mi, međutim, nismo nikome "usput", do nas se namerno dolazi. Đaci naše crkvene škole već godinama osvajaju najviše nagrade za znanje pokazano iz veronauke, srpskog jezika i istorije.
– Za decu smo obezbedili profesionalno uređen prostor za igru, sa mnogim pratećim objektima za njihove aktivnosti. Prostor koji smo kupili omogućava i nama, starijima, mnoge aktivnosti. Pokatkad se okrene jagnje ili prasence na žaru i često se mirisni dim roštiljski diže u nebesa. Osnova organizovanog crkvenog života položena je uspešno i ostalo će bog pomoći i podržati. Što je najvažnije, parohija Svetog arhangela Gavrila vaspostavljena je i mi, u punom smislu, već nekoliko godina funkcionišemo. Narod božji prihvatio je ovu stvarnost; odazvao se i odaziva se, prilaže i pomaže.
Gala večera sabira donatoreJedna od aktivnosti na prikupljanju novca je i donatorska večera koja će se održati krajem aprila. Zašto je značajno okupljanje jednom (ili dva puta godišnje) na ovakvim večerima i šta je to što se nudi ljudima da bi došli i dali svoj prilog? |
– Bogosluženja su posećena, verujem, s obzirom na naš broj, nadprosečno. U našoj privremenoj, slatkoj crkvici-kapeli koju smo ustrojili u zgradi na našem imanju, vernici ne samo da prisustvuju svetim službama, već i učestvuju. Cela crkva Gospodu hvala poji. Posle svake nedeljne službe božje sastajemo se u našim prostorijama, zajednički ručamo i nastavljamo kroz prijatno druženje nakon svete liturgije.
Čini se da su kod vas u parohiji najbrojniji mlađi ljudi i da su aktivni i tzv. novodošli. Šta je to što ih je, po vašem mišljenju, privuklo crkvenom životu i parohijskom delovanju?
– Parohija Svetog arhangela Gavrila je u doslovnom smislu mlada crkvena zajednica. Jer, severno od Toronta, u potrazi za pristupačnijim cenama nekretnina i zdravijom životnom sredinom, naseljavaju se, većinom, mlade familije. Crkva je najpodesnije mesto njihovog okupljanja. U crkvu dovode svoju decu, te i njihovi izdanci najaktivnije učestvuju u bogoslužbenom životu. "Duša mi se razlijeva", kako kaže pesnik David, kad vidim kako deca skladno pevaju i iz puna grla odgovaraju na svetoj liturgiji. Za ovo nekoliko godina, kroz našu crkvu osposobljen je značajan broj mladih pojaca i svako od ove dece je spremno da samo otpoje celu svetu liturgiju. Oni će nastaviti tradiciju srpskog narodnog crkvenog pojanja.
Neočekivana podrška komšija– Deo Ričmond Hila, Okridž-Hrasnica, kako sam taj deo grada "posrbio" – izuzetno je ekološki osetljiv prostor, jer sadrži dva živa jezera, zbog čega je više administrativnih jedinica, od opštine do provincije, uključeno u zaštitu čovekove okoline. Mi u jesenje dane, oktobarske, dobijamo zahtev jedne od institucija – Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava – da dođu da ispitaju da li gradnja naše crkve neće poremetiti ekološku ravnotežu i da li neka od životinjskih vrsta neće gradnjom biti ugrožena. Mi, sad mesecima, moramo da čekamo dok sva priroda bukne, da bi oni došli i brojali ptice koje nebom lete i pretpostavljali koliko riba vodom od jednog jezera do drugog plovi.
– Na moju muku, ja svim mojim parohijanima i drugim zainteresovanim, ne mogu sve detalje preobilne svaki puta da iznosim, te svoju priču skratim na jedinu rečenicu, istinitu: Bogu hvala, ide se, sporo, ali sigurno, napreduje se. Na javnom ročištu, održanom u septembru prošle godine, na kojem su naše komšije mogle da ulože primedbe i protest, doživeli smo trijumf. Ne samo da niko nije došao da nam pravo spori, nego je, neočekivano, stigla podrška sa strane sa koje se nismo nadali – kaže otac Vasilije. |
