– U odnosu na Obrenovac i brojna okolna sela, Barič je dobro prošao. Nama nije pretila opasnost od izlivanja Kolubare i Save, ali imamo našu Baričku reku, koja je nadošla i izazvala pucanje nasipa na nekoliko mesta, a odnela je jedan most. I kod nas je bilo poplavljenih kuća, ali ne u tako velikom broju. Hvala Bogu, svi moji su zdravo i dobro, ali u Obrenovcu imam brojne prijatelje i poznanike, koji se još nisu vratili u svoje kuće i stanove, a i pitanje je kad će moći, pošto su im domovi potpuno uništeni. Trajaće obnova Obrenovca još dugo, dugo – priča Milanče, autor i izvođač hitova "Jedna žena plave kose", "Dao bih ovo malo života", "Za ljubav sam mladost dao", bez kojih retko koje slavlje može da prođe.
Sve je postalo uzalud– Samo je nekolicina uspela da se probije bez podrške Pinka ili Granda. Oni forsiraju neke pevače, emituju njihove pesme i spotove, guraju ih u emisijama i tako prave od njih zvezde. Taman i da neko peva samo tra-la-la, probiće se, jer samo što iz frižidera ne iskače. Džaba danas pevaču što je snimio odličnu pesmu kad se ona ne može nigde čuti. Sve je to eksploatacija – guraju te, diktiraju šta ćeš da snimiš, a samo da bi te iskoristili. Zato sam prestao da se trudim, odavno ne snimam, slabo komponujem, jer znam da je sve postalo uzalud – iskren je Milanče. |
Uvek ste važili za jednog od najzaposlenijih pevača na estradi, imate li posla?
– Ne pamtim da je bila gora godina od ove 2014. što se posla tiče. Ali, važno je da sam zdrav i da guram. Za ovih mojih 70 godina života, dosta sam se i napevao. Povremeno gostujem u kafani, privatna veselja su se proredila, a i ja na njih slabije idem. Nema narod para, gleda kako da preživi, pa ni za estradu nema posla. U poslednje vreme najviše sam pevao na humanitarnim koncertima. Takvo je vreme, moramo da pomognemo jedni drugima.
Nastupate li u dijaspori?
– I u inostranstvo sam išao da bih pevao na humanitarnim koncertima, znači bez honorara. Bio sam u Parizu i Beču gde su se sakupljala sredstva za pomoć poplavljenim područjima. Jest’ da su me na tim koncertima brojni ljudi pozdravljali uz reči da su došli baš mene da čuju, vide i uživaju u mojim interpretacijama, ali slaba vajda od toga. Zahvalio sam im se na lepim rečima i pitao ih kad će da me pozovu da pevam u njihovim klubovima. Nema veze, nikad se nisam laktao, pa sigurno neću to ni pod stare dane.
Harmonikaš je bivše zanimanje– Moj najmlađi unuk Milan ima 4 godine i nemiran je za trojicu. Sluša razne pesme, sve ih zna. Moj sin Zoran svira harmoniku, i ja sam je nekad svirao, ali sumnjam da će najmlađi Radosavljević nastaviti sa tom tradicijom. Harmonikaš je bivše zanimanje, nema od toga više vajde. Sada je sve kompjuterizovano, uključe mašinu, a tamo isprogramirani svi instrumenti. |
Retko vas ima u medijima, izbegavate ili vas ne zovu?
– Za mene se pričalo da sam radijski pevač, pošto su se moje pesme stalno emitovale na radiju, dok sam se na TV ekranima pojavljivao na – kašičicu. Pa kako da budem na velikim televizijama, kada su tamo vazda neki klanovi, a ja ne pripadam ni jednom. Zato me nije bilo ni na RTS-u, ni na Pinku, ni na Grandu. Ne želim da se trpam, guram i ulizujem, i ne moram da budem medijski eksponiran. A, i šta da ću sad da se slikam, kad nisam ni kao mlađi, kad mi je to bilo značajno. Samo sam jednom bio na Grandu, u emisiji "Narod pita", i to kad me je sa sobom poveo prijatelj fotoreporter. Ali, čujem da moje pesme pevaju neki mladi pevači. Znači da ipak znaju za mene, iako me nema u medijima.
