Tetka Rosa iz Krupaje i pradeda Gvozden Marinković živeli su po 100 godina. A ja sam sad preterala. Nije dobro. Ne vidim, ne čujem, a život dugačak. Dok sam mogla da radim – bilo je dobro. Sve sam radila, samo što nisam kosila. Lepo je dok je čovek mlad, rekla je za "Vesti" baka Dana Vučković koja je napunila 102 godine. Do prošle godine je hranila stoku i šetala po dvorištu, a sada iz kuće izlazi pomoću štapa.
Familija Milosavljevića iz Stenjevca kod Despotovca, čiji je najstariji član Dana Vučković, a najmlađi Ognjen Lazarević, sa samo 10 meseci, u Gornju Resavu doselila se još 1690. godine, za vreme velike seobe pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem. Njihov prvi predak čije ime je zabeleženo u spisima bio je Veljić, po kome se i danas potok kraj koga se naselio sa svojom familijom zove Veljićki potok. Pošto tada još uvek nisu bila uvedena prezimena, prezime Milosavljević dobilo je tek peto Veljićevo koleno po njegovom čukununuku Milosavu. Braća Miloje i Milisav Milosavljević imaju 430 potomaka, od kojih pedesetak živi od Švedske do Švajcarske. Njih 130 okupilo se u Lisinama. Neki da se vide posle mnogo godina, a neki tek da se upoznaju.
– U ovo vreme otuđenja srpske porodice ovakva okupljanja nesumnjivo doprinose očuvanju ne samo naše porodice, već i imena i identiteta. Kad bi svako od nas 430 doneo po jednu ciglu, mogli bismo da sagradimo kuću. A ja polovinu svojih rođaka nisam poznavao. Nadam se da će ovo okupljanje postati tradicionalno i da će svaka kuća potomaka Milosavljevića imati rodoslov koji sam radio pet meseci i u koji će oni dopisivati svoje potomke. Jer, porodica bez prošlosti i sećanja nije porodica, već zbir jedinki – navodi za "Vesti" Rade Milosavljević, kome je Milisav bio pradeda i koji je bio inicijator okupljanja.
Prema njegovim rečima, u zvaničnom državnom popisu stanovništva 1835. godine pominje se potomak Veljića Radman koji je imao četiri sina – Matu, Marka, Marjana i Radovana. Pošto su 1851. godine ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića uvedena prezimena, oni su po ocu postali Radmanovići. Rade je u porodičnom stablu pratio sve potomke Miloja i Milisava, tačnije 10 kolena posle Veljića po muškoj i ženskoj liniji.
– Dok sam istraživao, saznao sam za zanimljiv narodni običaj. Naime, kako je Milisavu Milosavljeviću, sinu mog čukundede Milosava, sudbina namenila da mu umiru deca, prvo muško dete koje se rodilo posle ostavljano je na raskrsnici. Onaj ko bi ga našao postajao je kum – priča Rade.
Neki od rođaka posetili su i kuću Živote Vučkovića i njegovog sina Radiše u kojoj živi baka Dana, najstariji potomak Milisava Milosavljevića. Radiši, koji sa svojim sinom Igorom radi u Sent Moricu u Švajcarskoj, nije bilo teško da pređe oko 1.500 kilometara samo da bi prisustvovao okupljanju Milosavljevića i bio na baka Daninom rođendanu.
– Samo ih je Bog poslao da učine tako dobru stvar. Mnoge rođake nisam nikada video, a i one koje sam poznavao nisam video godinama. Kad sam došao kući, plakao sam od sreće. Posle sam sa baka Danom dugo razgovarao o našoj familiji i sećali smo se mnogo lepih trenutaka. Inače, ja sam čukununuk Milisava od koga potiče prezime Miosavljević – navodi Radiša za "Vesti" i dodaje da bi voleo da ovo okupljanje postane tradicionalno. I ostali potomci Milosavljevića, udaljeni jedni od drugih po nekoliko hiljada kilometara, s nestrpljenjem čekaju novo okupljanje jer će ono biti prilika da ponovo budu zajedno.
|
Stranac u zavičaju
Čovek iz 19. veka
|
