Novi film Gorana Paskaljevića “Uprkos magli”, koji je snimao i Italiji i koji se bavi migranstkom krizom, nedavno je premijerno prikazan i pred domaćom publikom. U najavi filma producenti su naveli da prema podacima Interpola, danas Evropom luta više od deset hiljada maloletnih izbeglica bez roditeljskog staranja, od toga polovina utočište traži na drumovima Italije. A “Uprkos magli” je filmska priča o jednom od njih. Paskaljević napominje da je pokušao da napravi atipičan film o migrantima i migrantskoj krizi.
– Video sam desetak filmova na tu temu i skoro svi su ispunjeni nasiljem i tom bedom njihovih tužnih sudbina. Moj cilj je bio da napravim nežan film, jednostavnu priču koja više govori o ksenofobiji – kazao je Paskaljević.
On dodaje da je Italija pritisnuta migrantskom krizom više nego sve druge zemlje u Evropi.
– Vidimo da se sada strašne stvari dešavaju i u Grčkoj. Video sam da mališani lutaju italijanskim drumovima. Pokušao sam da nešto smislim i pitao sam se šta bi ja radio sa nekim od tih mališana kada bi ga sreo na autobuskoj stanici kako gleda oko sebe. Pitao sam se da li bih ga poveo kući ili ne, i zbog čega se sve to dešava. Onda sam u film ubacio segmente priče Filipa Davida o bračnom paru koji usvaja dete. Bio sam jedini stranac koji je dobio od tamošnjeg filmskog fonda da radi italijanski film i tako je sve počelo. Ovo je već peto ostvarenje koje radi u inostranstvu.
Prema rečima slavnog reditelja, deo njegove ekipe koja je bila uključena u snimanje “Uprkos magli” kazala mu je da su napravili politički film.
– Sledio sam kao i uvek trag istine… U Italiji se razvila ksenofobija u velikoj meri u odnosu na migrante u momentu kada smo snimali film. Salvini je bio na korak da postane novi Duče. On je imao veliki uticaj na medije i Italijom se širila mržnja prema migrantima. Nisam želeo da taj odnos medija i Katoličke crkve u Italiji prema migrantskoj krizi zaobiđem u filmu, kojim sam želeo da otvorim više tema koji se tiču migrantske krize kako bi ljudi bili isprovocirani na razmišljanje o svemu što ih okružuje.
Sve manje emocija
Paskaljević kaže da je danas sve manje emocija na filmu, a sve više atrakcija raznih vrsta.
– Međutim, ja smatram da je suštinska umetnost baviti se ljudskim bićem i njegovom intimom na koju utiče i politika i prostor u kome živi, ali osnovno je ono šta se sa njima unutra događa – istakao je Paskaljević.
Film prati Paola, menadžera restorana u malom gradu u blizini Rima, koji jedne kišne večeri pri povratku sa posla pronalazi promrzlo osmogodišnje dete na autobuskoj stanici i odlučuje da ga povede sa sobom kući. Dečak se zove Muhamed i izbeglica je, prepušten sam sebi nakon što je izgubio roditelje tokom putovanja do Italije u gumenom čamcu. Prisustvo deteta uznemirava Paolovu suprugu Valeriju, koja je isprva sumnjičava i neodlučna, ali na kraju pristane da ga prime na jedno veče.
Ljudskost pre svega
Do saradnje sa Paskaljevićem, Tamara Aleksić, kaže da je došlo nekim čudom. Ona je izjavila da je jedan od razloga koji se vidi u ovom filmu, tj. lajtmotiv u Goranovim filmovima, jeste ljudskost pre svega.
– A, Marta, koju ja tumačim, donekle je simbol toga. Bila mi je velika čast da radim sa ovom ekipom.
