Dragan Kojić Keba priznaje da ga je pogodilo sve što se poslednjih dana pisalo i pričalo o njegovoj ćerki Nataši, koja već nekoliko godina živi u Americi. Prvo su osvanuli naslovi da Nataša juri bogatog muža zbog učešća u američkom rijalitiju "Milioner mačmejker", a onda se priča proširila. Povređena komentarima u kojima se njeno ime spominje u negativnom kontekstu, pevačica je na društvenoj mreži napisala da nije mogla da bira gde će se roditi, ali može da bira gde će živeti i tako je samo dolila ulje na vatru.
– Ma, pričali smo i pre sat vremena, plakala je. Teško joj je. Pa ona se u Americi trudi da zaradi svoje parče hleba, sama sebi obezbeđuje egzistenciju, što
uopšte nije lako. Muči je nostalgija kad ode u crkvu, kad oseti miris sarme. Ona je jaka devojka, čvrsta, stabilna. Većina gluposti koje su pisane o njoj ovih dana, uopšte ne zaslužuje moj komentar. Da se prodaje za pare, da juri bogatog muža, da ne voli Srbiju, da se stidi svoje zemlje. Protiv moje ćerke se vodi hajka koju ničim nije zaslužila. Uvek je vedrog duha, nasmejana, nikad nikog nije uvredila. Ona je uvek bila zdravo dete, i spolja i iznutra, vaspitana na pravi način. To, izgleda nekome smeta – kaže Dragan Kojić Keba.
x Kome bi to moglo da smeta?
– Napad na moju ćerku je pucanj u mene! Strašno je dokle idu ljudska pakost i zloba. Pošto meni niko ne može ništa i pošto se ničega i nikoga ne plašim, hajde da napadnu moju ćerku. Kao u kriminalističkim serijama. Sve dok se bude pisalo o Nataši kao o Kebinoj ćerki, a ne kao o Nataši Kojić, znači da je to upereno protiv mene. Niti imam vremena, niti hoću da idem od čoveka do čoveka i objašnjavam ko sam i šta sam. Tužno je što uopšte više nema mesta i prilika da čovek ispriča neku svoju priču, da načne neku ozbiljnu temu.
x Evo, kažite nama šta to ne možete da kažete na drugom mestu.
– Ako čovek u nekoj televizijskoj emisiji krene da priča nešto ozbiljno, odmah ga prekinu. Sve se svodi na neko lažno, usiljeno osmehivanje i izveštačeno dobro raspoloženje. Samo da se što više lupeta, da bude što strašnije i što tužnije. Vlada opšta kriza duha, kreativnosti, stvaralaštva. Kriza pameti! Svake nedelje bi svako sebi morao da prepiše jedan dan bez gledanja televizije. Da se, brate, odmori mozak. Pa i bog je rekao da je nedelja za odmor. Danas ljudi svoje raspoloženje popravljaju grizući druge za vrat i pijući tuđu krv. Takvih je mnogo i ne treba im neki poseban razlog da nekome zagorčavaju život. To im je, valjda, stimulans jer ne znaju drugačije da usmere svoje energije. Meni nikada nikakvi simulansi nisu trebali. Meni je simulans dobar čovek pored mene, dobro društvo, dobra rakija.
x Zašto ste povukli tužbu protiv Pinka?
– Zbog svog mira. Kada se sve sabere i oduzme, od kada sarađujemo, bilo je mnogo više lepih nego ružnih stvari. Ne želim da sam sebi oduzimam energiju lošim mislima i da trošim vreme po sudovima. Sve se može oprostiti. Moja misija je da pevam. I na sceni i van scene, uvek sam vedrog duha, pun entuzijazma. Širim ljubav i ne oduzimam je nikome. Čist sam pred sobom i ne klečim ni pred kim, sem pred bogom.
|
Srbovanje kao posao
|
