Oni su prilikom razvoja tog premaza koristili vodoodbojne materije iz nove klase visoko hidrofobnih jedinjenja.
Ti premazi su, ustvari, ultra-tanki filmovi, debljine nekoliko nanometara (milionitih delova milimetra), čija je površina išarana brazdama i uzvišenjima koji imitiraju strukturu lista lotosa na kojem se, kako je poznato, ne zadržavaju vodene kapi, već se se njega odmah slivaju.
To se, međutim, odnosi samo na tečnosti, dok je hvatanje leda sasvim druga stvar.
Da bi rešili taj problem, naučnici su uspeli da razviju ultrahidrofobnu površinu na kojoj se ne stvara poledica, pri čemu su koristili smole na bazi silicijuma koje su nanosili na alumijumske pločice.
Te pločice pokrivene smolom su zatim polivali veoma rashlađenom vodom koja je imitirala poledicu. Na pločicama bez smole voda je trenutno mrzla, dok je na onima obrađenim smolom sa česticama manjim od 50 nanometara voda dodirivala samo vazdušni sloj između tih čestica, nije mrzla i slivala se s površine, objavljeno je na internet sajtu ’’Izvestia.ru’’.
Radi demontracije efikasnosti novog premaza korišćena je satelitska antena čija je jedna polovina obrađena smolom, a druga nije. Poledica se javljala samo na nezaštićenoj površini, dok je druga polovina ostajala potpuno čista.
