"Dok pozitivno raspoloženje podstiče kreativnost, fleksibilnost, saradnju i oslanjanje na mentalne prečice, negativno izaziva pojačanu pažnju, brižljivije premišljanje i obraćanje veće pažnje na spoljni svet", ističe profesor psiohologije na tom univerzitetu i vođa istraživanja Džozef Forgas.
Forgas dodaje da je istraživanja njegovog tima pokazalo i da "tuga promoviše strategiju prerade informacija najbolje prilagođenu zahtevnijim situacijama", preneo je Rojters.
Australijski tim je do ovakvih zaključaka došao sprovođenjem nekoliko eksperimenata, koji su otpočeli prikazivanjem ispitanicima veselih ili tužnih filmova i prisećanjem na pozitivne i negativne događaje u životu.
U jednom od eksperimenata od ispitanika je zatraženo da procene istinitost urbanih mitova i glasina. Utvrđeno je da ljudi u negativnom raspoloženju u njih manje veruju.
Ljudi lošeg raspoloženja takođe su bili manje skloni da donose brzoplete odluke na osnovu rasnih ili verskih predrasuda i manje skloni pogreškama kada je od njih traženo da se prisete nekog događaja kojem su prisustvovali.
Takođe je utvrđeno da su neraspoložene osobe bolje u prezentaciji svog stanovišta pismenim putem.
"Ljudi u negativnom raspoloženju manje su podložni greškama u prosuđivanju, otporniji su na iskrivljavanje situacija kojima su bili očevici i bolji u stvaranju kvalitetnih, efektnih i ubedljivih poruka", zaključio je profesor Forgas.
