Zbog pogoršanja situacije na Bliskom istoku nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa da likvidira iranskog generala Kasema Sulejmanija došlo je do rasta cena zlata i nafte, a povećanje napetosti u regionu može ih vinuti do „novih visina“.
Sve ovo istovremeno ide naruku Rusiji: udeo zlata u deviznim rezervama je rekordan, a višak profita od nafte redovno popunjava budžet.
Rast cena zlata i nafte
Nakon što su Amerikanci ubili iranskog generala Kasema Sulejmanija, nafta marke „Brent“ je poskupela na 71,5 dolara za barel. Toliku cenu poslednji put je imala u septembru 2019. godine, kada su bespilotne letelice napale postrojenja naftne kompanije „Saudi Aramko“.
Teheran je proglasio Pentagon za terorističku organizaciju, objavio da konačno istupa iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, obećao je osvetu i zatražio od Amerikanaca da napuste region Bliskog istoka.
Korpus Čuvara islamske revolucije je 8. januara izveo raketni napad na američke baze u Iraku. Činilo se da je veliki rat neizbežan. Ali Tramp je samo obećao jačanje ekonomskih sankcija i to je donekle ublažilo sveukupnu napetost. Ipak, cene nafte su i dalje visoke — više od 65 dolara za barel „Brenta“.
Raste i cena zlata koja je dostigla sedmogodišnji maksimum. Prvi put od 2013. godine, cena unce je premašila 1.600 dolara. Shodno tome, poskupele su akcije kompanija za eksploataciju zlata. Međutim, krajem prošle sedmice cene tog plemenitog metala su iznosile 1.555 dolara za uncu.
Analitičari su, međutim, uvereni da će ako se situacija pogorša, nafta i zlato i dalje dostizati rekorde. U kompaniji „Kapital ekonomiks“ pominje se čak cena nafte od 150 dolara za barel. Takav scenario bi bio moguć u slučaju da izbije rat između SAD i Irana i dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi više od 20 odsto svetskih isporuka nafte.
Rusija će imati koristi od ovoga
Spoljna politika Trampove administracije je tako još jednom učinila uslugu Rusiji.
„Saudijci, Iran i Venecuela nisu u mogućnosti da izađu na tržište zbog sankcija i unutrašnjih problema. Ne pomaže ni nafta iz škriljaca jer ima manju gustinu. Povećaće se jedino isporuke Rusije, koja raspolaže sirovinama odgovarajućeg kvaliteta i neophodnim kapacitetima proizvodnje“, piše „Forbs“.
Neki eksperti predviđaju da će svakako doći do rasta cena. Tako je jedna od vodećih američkih banaka „Morgan Stenli“ ove godine povećala prognozu srednje cene nafte marke „Brent“ sa 60 na 65 dolara za barel. Analitičari koji se bave naftom i gasom istakli su da ne očekuju eskalaciju konflikta, ali i da će trenutni nivo napetosti „podgrejati“ cene, što će se opet pozitivno odraziti pre svega na ruske naftne kompanije.
Prema prognozi „Sakso banke“, 2020. godine „crno zlato“ će poskupeti na 90 dolara za barel. Banka kao obrazloženje navodi sporazum o smanjenju proizvodnje koji je postigao „OPEK plus“ i smanjenje proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD.
Kada je reč o zlatu, analitičari veruju da dinamika neće biti ništa manje impresivna. Od jeseni, cene plemenitih metala se nalaze na maksimumu — više od 1.500 dolara za uncu. I ovo je lep poklon za Rusiju, koja je povećala udeo zlata u međunarodnim rezervama na rekordnih 18,6 odsto.
U poslednjih pet godina, Centralna banka Rusije je udvostručila rezerve zlata, a plemeniti metali su poskupeli za 20 odsto. Po trenutnim cenama ruskih 2.219 tona zlata košta skoro 120 milijardi dolara.
Pritom, u Ministarstvu finansija Rusije ranije su u vezi sa kretanjem cena nafte izračunali da će država moći da ispuni sve finansijske obaveze u naredne tri godine, čak i ako cena barela nenadano padne na 30 ili čak 20 dolara.
