Rođeni ste u Zrenjaninu, apsolvirali ste biologiju, diplomirali Pedagošku akademiju, a sada kreirate nakit u Pragu. Imali ste buran životni put, zar ne?
– Trenutno radim novu kolekciju ogrlica, a inspiracije imam napretek. Prag je najlepši u jesen. Moj brat je od 1998. živeo u Pragu, pa sam ga često posećivala i upoznala mnoge naše ljude koji su devedesetih tamo našli utočište. Moj suprug Ljubiša, koji je muzičar, otišao je prvi da nađe posao, a ja sam mu se pridružila 2009. godine.
Kako vas je umetnost odvukla od pedagoškog rada?
– Umetničkim radom se bavim već dugo. Počela sam sa ukrasnim kutijicama, pa prešla na biljke od kojih sam radila slike velikih formata. Veliki sam ljubitelj prirode i zato sam i studirala biologiju. Nakon toga završila sam pedagošku akademiju i počela da radim sa decom i unela u rad više boja i drugih materijala. Radila sam i slike za decu od recikliranih materijala.
Pažnju svetske javnosti skrenuli ste upravo neobičnim izborom materijala?
– Materijali od kojih najviše volim da radim su materijali iz ormana moje ili neke druge bake. Staru čipku obožavam i koristim za svoje vintaž modele, a takođe volim da radim ogrlice intenzivnih boja za decu i odrasle. Tkanine dobijam od mojih drugarica krojačica, mada često kupujem i u Engleskoj, preko interneta.
Ogrlice nisu jedini deo brenda Silvije Avramov?
– Osim ogrlica pravila sam i broševe, a planiram da uskoro započnem da izrađujem i tašne za dame. Moja ideja nije industrija i širenje biznisa, orijentisana sam na unikatni, ručni rad. Idilična radnjica u centru Praga, to je moje trajno opredeljenje, naravno i internet prodaja, koja za sada funkcioniše veoma dobro. Zbog toga upravo insistiram na dobroj fotografiji i dame rado kupuju, bez obzira na to što moje ogrlice nisu videle uživo.
Da li trenutno bolje žive umetnici u Pragu ili u Srbiji?
– Ni ovde nije kao što je bilo pre desetak, petnaestak godina. Kriza se oseća, kao i nedostatak nekog zanosa. Znam da je kod nas mnogo gore i zbog toga ćutim i trpim i ovu krizu u Pragu.
