Prema tom istraživanju, u Srbiji najveće zarade, s porezima i doprinosima, imaju viši menadžeri (93.728), dok se najniže plate mesečno isplaćuju krojačima i kožarima (22.602).
U najplaćenije ubrajaju se oni koji rade u lizing kompanijama, zaposleni u kadrovskim službama, informacionim tehnologijama, telekomunikacijama i bankarstvu, ali i marketingu i odnosima s javnošću.
Najmanje plaćeni građani Srbije rade u ugostiteljstvu, obradi drveta, trgovini, umetnosti i kulturi, automobilskoj industriji, poljoprivredi i novinarstvu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada isplaćena u septembru iznosila je 31.319 dinara. Najveća plata „legla” je na račun zaposlenih u oblasti finansijskog posredovanja (74.154), dok su najniži mesečni prihod imali proizvođači radio, TV i komunikacione opreme (12.429).
Ništa bolje nisu prošli ni radnici koji se bave obradom kože i predmeta od kože kojima je istog meseca isplaćeno 12.939 dinara.
U našoj zvaničnoj statistici praktično ne postoji podatak o prosečnim zaradama po zanimanjima jer se plate na mesečnom nivou iskazuju po oblastima.
Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 60.000 dinara, dok je u regionu još veća.
Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati (73.200), građevinski inženjeri (56.300), apotekari (55.200) inženjeri arhitekture (48.800) i bankarski službenici (45.900 dinara).
Na spisku najslabije plaćenih nalaze se konobari (23.000), magacioneri (28.500), kuvari (30.000 dinara).
Prema podacima JKP „Gradska čistoća”, čistač prestoničkih ulica u proseku mesečno primi 30.498 dinara, dok njegov kolega koji odnosi smeće ima 9.000 veću platu.
Prosečna plata poštara, na primer, nešto je niža i iznosi 31.000 dinara.
