Drugi svetski rat je bio možda i najtragičniji istorijski događaj u istoriji Evrope. Ceo kontinent je bio zahvaćen, desetine miliona ljudi je umrlo, a svet je upamtio užase holokausta. Rat je počeo odlukom Hitlera da napadne Poljsku 1939. godine, a u
savezništvu je imao Italiju i Japan, kao i nekoliko satelitskih država saveznica. Drugu stranu predvodila su dva bloka. Prvi su vodili Amerikanci, koji su u ratu učestvovali na strani s Francuzima i Britancima. Drugi blok vodio je SSSR.
Rat je potrajao do proleća 1945. u Evropi, odnosno leta iste godine na Dalekom istoku. Vrhunac stradanja bilo je bacanje dve atomske bombe na japanske gradove Hirošima i Nagasaki, što je bilo prelomno da fanatični Japan potpiše kapitulaciju.
1. OPSADA LENjINGRADA
Ledeno jezero spasa
Bitka za Lenjingrad, odnosno opsada grada bila je jedna od najstrašnijih epizoda Drugog svetskog rata. Opsada je trajala punih 900 dana, od septembra 1941. do januara 1944. Ipak, Crvena armija i civili su uspeli da postave linije odbrane grada u koji nemačke snage nisu uspele da uđu. Cena je bila zastrašujuća. Više od milion civila je umrlo od gladi, bolesti i zime, te od ratnih razaranja. Bilo je to više od trećine ukupne populacije. Grad je bio gotovo okružen kako bi bilo onemogućeno snabdevanje, ali je preko zaleđenog jezera na severu pomoć ipak stizala. Ne zna se tačan broj nemačkih žrtava, ali se on svakako meri stotinama hiljada. Grad je uspeo da se odbrani. Poređenja radi, u Lenjingradu je živelo više ljudi nego što je ukupno Amerikanaca i Britanaca učestvovalo u ratu.
2. BITKA ZA BERLIN
Poslednji dani Hitlera
U rano proleće 1945. Crvena armija se ustremila na Berlin, sada već razrušenu prestonicu Trećeg rajha. Hitler je naredio da se grad brani do poslednjeg čoveka. Kada je grad već bio u sovjetskom okruženju, Hitler je naredio opštu mobilizaciju Vermahta, Folkeršturm milicije, Vafen SS jedinica, kao i Hitlerove mladeži, dečaka od 14 do 18 godina. Ukupno su Nemci imali 300.000 ljudi pod oružjem. S druge strane je bilo milion Sovjeta. Zasipanje grada granatama je počelo 20. aprila. Hitler je u bunkeru počinio samoubistvo i bitka za Berlin je zvanično završena 2. maja 1945. Crvena armija je izgubila 70.000 vojnika, a oko 250.000 Nemaca je poginulo, dok tačan broj stradalih civila nikad nije utvrđen.
3. BITKA ZA IVO DžIMU
Legendarno pobadanje zastave
Američko osvajanje Ivo Džime je u procentualnom iznosu učesnika najkrvavija u Drugom svetskom ratu. Japanci su se borili do smrti jer je ulog bilo prvo ostrvo matičnog kopna carstva. Od 22.000 japanskih vojnika, zarobljeno je samo njih 216. Ostali su ubijeni ili su počinili samoubistvo. Sa strane Amerikanaca poginulo je 26,000 vojnika i to je jedina bitka u Drugom svetskom ratu u kojem je poginulo više Amerikanaca nego Japanaca. Bitka je počela 19. februara 1945. i odmah je bilo jasno da je SAD naići na izuzetan otpor dobro utvrđenog neprijatelja. Borbe su trajale 36 dana. Kada su prevagnuli Amerikanci, grupa vojnika se popela na brdo Suribaši i tamo pobola američku zastavu. Međutim, snimak koji je obišao svet zapravo je nastao dan kasnije, kada je "pobadanje" ponovo izvedeno za potrebe ratnog fotografa vojske SAD.
4. OPERACIJA BAGRATION
Istočni lov na naciste
Posle napada Nemačke na SSSR, usledila je serija kontraofanziva na istočnom frontu. Tokom 1944. Treći rajh se urušavao i Sovjeti su pokrenuli veliku operaciju gonjenja Nemaca u Poljskoj, pod kodnim nazivom "Bagration". Između 22. juna i 19. avgusta 1944. nemačke linije na istoku su pucale. Kako su paralelno gonjeni i sa zapada iz Francuske i sa istoka od Sovjeta, Nemci su se našli u istoj situaciji u kojoj su bili Poljaci na početku rata. Borili su se spreda i sleđa istovremeno. Do sredine avgusta 1944. Sovjeti stižu u predgrađe Varšave, a tada ustaje i poljski pokret otpora. Bilans stradanja je strašan. Više od 350.000 nemačkih i oko 765.000 sovjetskih vojnika učestvovalo je u toj bici.
5. INVAZIJA NA POLjSKU
Plan podele
Prva bitka Drugog svetskog rata bila je invazija Nemačke na Poljsku. Osnovna ideja nacista i Sovjeta bila je da se zemlja podeli na "ravne časti" između Nemačke i SSSR, te bi jednima pripao zapad, a drugima istok zemlje. Napad su pokrenuli Nemci 1. septembra 1939. i poljske snage su u povlačenju pale direktno u ruke Rusima koje su ih napale s leđa. Od 950.000 vojnika koliko je Poljska tada imala, njih 65.000 je poginulo, 133.000 je ranjeno i zarobljeno. U bitkama su Sovjeti i nacisti, koji su se u tom trenutku borili na istoj strani, izgubili oko 59.000 vojnika. Obećana pomoć Francuske i Britanije Poljacima nikad nije stigla.
6. BITKA ZA MONTE KASINO
Rušenje manastira
Pritisnuti od saveznika, snage Italije i Nemačke utvrdile su se kod manastira Monte Kasino u jednoj od najkrvavijih bitaka Drugog svetskog rata. Saveznici su napredovali s juga Italije i cilj im je bio da probiju nemačku "Gustavljevu liniju" i zauzmu Rim. Bitka je počela 17. januara 1944. i završena je porazom Nemaca 18. maja 1944. posle razornih bombardovanja manastira starog 1.400 godine i okolnih utvrđenja. Ova lokacija predstavljala je sam centar nemačkih utvrđenja širom Italije. Kasnije zauzimanje Rima je odnelo 125.000 života na svim stranama, a uz Monte Kasino poginulo je 185.000 ljudi.
7. STALjINGRADSKA BITKA
Nacisti zaustavljeni na Volgi
Do sredine 1942. nacisti su stigli pred Staljingrad na reci Volgi. Zbog položaja i industrijskog potencijala ovaj grad je bio važan za Nemce jer je bio ključan za slamanje Sovjetskog saveza. Nemci su napali sa više od 150.000 vojnika i 500 tenkova. Očekivali su relativno laku pobedu. Ali, Sovjeti su pružili nadčovečanski otpor i do zime 1943. nemačke snage su se našle u okruženju. Na strani Sila osovine poginulo je oko 800.000 ljudi, dok su Sovjeti izgubili više od jednog miliona. Živote je izgubilo i oko 40.000 civila.
8. BITKA U ARDENIMA
Zimska kontraofanziva
Posle bitke na Normandiji stvari su za saveznike krenule nabolje i oni su prešli u Belgiju. Nailazili su na slab otpor nacista, ali, neočekivano su dočekani kontraofanzivom u zimu 1944. u Ardenima u Belgiji. Saveznici nisu mogli da računaju na pomoć iz vazduha zbog lošeg vremena i napredovanje je zaustavljeno. Hitler je to video kao svoju šansu za kontraudar. Ipak, do sredine januara su Saveznici odoleli i nastavili ofanzivu. Amerikanci su izgubili 19.000 vojnika, Britanci 12.000, dok je oko 100.000 Nemaca izgubilo živote te hladne zime.
9. INVAZIJA NA NORMANDIJU
Dan "D"
Združene savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera krenulo je u invaziju na Normandiju 6. juna 1944. Osvajanje plitkog priobalja u Francuskoj bila je krvava bitka koja je označila slom nacističkog fronta na zapadu. Operacija Overloud, ili dan "D" počela je u ranim jutarnjim satima. Cilj je bio zauzeti gradove Šerbur i Kaen. Procenjuje se da je u krvavim bitkama stradalo 320.000 Nemaca i to 30.000 poginulih, 80.000 ranjenih, dok su ostali nestali. Sa strane saveznika poginulo je i ranjeno 230.000 vojnika.
10. BITKA ZA OKINAVU
Kamikaze i invazija
Iako su se mnoge krvave bitke odigrale na tlu Evrope, ostrvo Okinava bilo je poprište jedne od najkrvavijih bitaka na moru, kopnu i u vazduhu. Ostrvo je bilo pod kontrolom Japanaca i bilo je od strateškog značaja za Amerikance u planovima za dalje napade na glavna ostrva Japana. Invazija je pokrenuta u martu 1945. Japanci su odgovorili razornim napadima kamikaza na američke brodove. Iako su Amerikanci na kraju pobedili, tek u junu su osvojili ostrvo. Više od 100.000 Japanaca i 12.000 Amerikanaca je stradalo u borbama, uz 150.000 civila.
