Iza nemačke Savezne vlade je teška godina. Ali, i 2023. će biti naporna. Koji izazovi stoje pred nemačkom politikom u narednih 12 meseci?
Vladajuća koalicija SPD, Zelenih i FDP u Nemačkoj uprkos raznim neuspesima i sporovima s optimizmom gleda u budućnost. Troje predsednika vladajućih stranaka objavili su gostujući članak u novinama “Frankfurter algemajne cajtung” u kojem kažu: “Želimo Nemačku da učinimo socijalnijom i pravednijom, modernijom i digitalnijom, konkurentnijom i klimatski neutralnom.” To su koalicioni partneri mogli da napišu tako i pre godinu dana.
Ali, 2022. je bila obeležena krizama koje su sledile jedna za drugom, kako na nacionalnoj tako i na međunarodnoj pozornici, a tako će svakako biti i u 2023. A te krize nisu imale nikakve veze s onim što je ova vlada sebi postavila kao zadatak na početku svoga mandata u decembru 2021.
Pred nemačkom vladom su tri velika izazova: ona mora i dalje da se brine za sigurno snabdevanje energijom, bez obzira na rast cena, mora podsticati jedinstvo društva i mir u vreme rata, i jasnije se definisati u međunarodnoj politici. Pre svega u odnosu na Kinu.
“Nemačka će ostati jaka industrijska nacija”
Nakon gotovo potpunog napuštanja uvoza nafte, gasa i uglja iz Rusije, vlada je izdvojila oko 200 milijardi evra za snabdevanje stanovništva i privrede energentima tokom ove i iduće zime. Šta će biti posle toga zavisi i od uspešnosti delovanja vlade u idućoj godini.
Kancelar Olaf Šolc (SPD) je u jednom intervjuu za Medijsku grupu Funke izjavio kako smatra da je malo verovatno da će cene energenata pasti na nivo pre ruskog napada na Ukrajinu. “Verovatno se nećemo vratiti povoljnim cenama, koje smo imali pre rata.” Ali, stanje će ostati prihvatljivo “jer ćemo imati nove mogućnosti uvoza”. Nemačka će ostati jaka i uspešna industrijska nacija, rekao je Šolc.
Sačuvati jedinstvo društva
Vlada će morati da uloži puno truda kako bi u vremenima velikih kriza i nesigurnosti ojačala jedinstvo društva. U poslednje vreme je Nemce uplašilo otkrivanje planiranog, perfidnog “državnog udara”, koji je htela da izvede grupa desnih ekstremista “Građana Rajha”.
Vlada mora osim toga u 2023. još bolje i pre svega jedinstvenije informisati javnost o isporukama oružja i solidarnosti as napadnutom Ukrajinom. Prema jednoj novoj studiji, brojni ljudi, naročito na istoku Nemačke, puno sumnjičavije gledaju na podršku Ukrajini nego na zapadu zemlje.
Samo 28 posto ispitanika na istoku Nemačke želi da zadrži podršku Ukrajini i u slučaju da to dovodi do viših cena energenata, pokazala je studija Merkator Foruma migracija i demokracija (Midem) Tehničkog univerziteta u Drezdenu. Na zapadu Nemačke je to ipak 42 posto ispitanika.
A svaki treći stanovnik na istoku Nemačke slaže se s tvrdnjom: “NATO je Rusiju toliko dugo provocirao da je Rusija morala krenuti u rat.” Na zapadu Nemačke s tim se slaže 22 odato ispitanika.
Jedinstvena politika prema Rusiji i Kini
Politika prema Kini i Rusiji je i 2023. jedan od glavnih zadataka Savezne vlade.
Spoljnopolitički stručnjak CDU u Bundestagu Roderik Kizeveter kaže za DW da vlada sad ima zadatak “da diverzifikuje naše snabdevanje energijom i osloboditi nas jeftinih lanaca stvaranja vrednosti iz Kine – ona mora bolje diverzifikovati i prepoznati agresivne i hibridne postupke Kine. U godinama koje slede Kina će izvršiti vojni napad na Tajvan – mi zato sad moramo što je brže moguće osetno da smanjimo zavisnost i uticaj Kine.”
Početkom decembra je putovanje saveznog kancelara u Kinu izazvalo negodovanje i unutar vladajuće koalicije. Bilo je to prvo putovanje nekog zapadnog predsednika vlade posle spornog ponovnog izbora predsjednika Si Đinpinga 23. septembra.
I uprkos oštrim kritikama, među kojima je i ona koju je izgovorila šefica nemačke diplomatije Analena Berbok (Zeleni), kancelar je dopustio ulazak kineske brodarske kompanije Cosco s manjinskim paketom u vlasništvo Hamburške luke. Uskladiti kurs prema Pekingu je još jedan izazov za Saveznu vladu u 2023. godini, zaključuje DW.
