Kaže se da je čovek bogat kada ima nešto što novcem ne može da se kupi i što nije na prodaju.
Bez obzira na profesionalne uspehe u složenom i nadasve izazovnom poslu advokature u Australiji, advokat iz Sidneja Tihomir Novaković, uvek ispred svega ističe da je ponosan na svoju porodicu – suprugu Veru i svojih četvoro dece: Gerasima, Tijanu, Nemanju i Anđelu.
Naravno, Tihomir je ponosan i na činjenicu da je danas uspešan poslovni i porodični čovek, pošto je krajem devedesetih, kao i većina naših doseljenika posle ratnih godina na Balkanu, došao na Peti kontinent maltene bez igde ičega.
Nikome počeci ovde nisu bili laki, iako je država Australija uradila mnogo kada je u pitanju ekonomski aspekat uklapanja u novo društvo. Ni Novakovići nisu bili izuzetak, i njima je početak bio težak, tim pre jer je Tihomir odlučio da, umesto da se poput većine emigranata “uhvati posla”, prionuo na učenje.
Posle nekog vremena, ispostavilo se da je ova hrabra odluka bila u potpunosti ispravna.
Kada ste počeli da se bavite advokaturom?
– Ubrzo posle završetka studija, 2002. godine dobio sam posao u advokatskoj kancelariji gospodina Tihomira Stojkovića, gde sam ostao četiri godine. Tihomir je ugledan član srpske zajednice, ali i pravni stručnjak i izuzetan čovek. Pružio mi je priliku da počnem da se bavim poslom koji volim i da steknem neophodno iskustvo. Od njega sam dobio izuzetnu podršku i mnogo toga naučio, zbog čega sam mu izuzetno zahvalan – kaže Novaković u razgovoru za “Vesti”.
Kakvi su bili počeci?
– Bilo je puno izazova, bilo je teško, ali ja sam po prirodi uporan i volim da učim. Imao sam sreću da sam pored gospodina Stojkovića bio okružen sa još nekoliko odličnih advokata kao što su Brenton Banfild, Boban Miljević, Vins Makri, Tino Di Belo, Majkl Kensalo i moj školski drug, a sada uspešan advokat Antonio Makri, kao i fantastično osoblje u toj uglednoj advokatskoj kući. Kada sam stekao neophodno iskustvo i određeno ime u našoj zajednici, odlučio sam da se oprobam u samostalnom biznisu advokature.
Za koje pravne oblasti se specijalizovali?
– Početak je bio vezan za prenos vlasništva jer su u to doba naši ljudi u velikom broju kupovali nekretnine. Stekao sam i prilična iskustva u svim ostalim područjima prava, kao što su zastupanja po predmetima odštetnih zahteva, ili kompenzacija, lekarskog nemara, saobraćajnih odšteta, brakorazvodnih parnica, testamenata, građanskih sporova i krivičnih postupaka. Sada se više fokusiram na veće slučajeve, a poseban izazov mi je da na sudu dobijem predmet za koji se na neki način smatra da je već izgubljen.
Čime se još bavite kada niste angažovani na nekom od sudskih predmeta?
– Pored posla i stalnog učenja ranije sam mnogo više bio uključen u rad srpske zajednice. Jedno vreme sam bio predsednik Srpskog centra Bonirig, a predvodio sam i organizaciju “Srbi za pravdu i demokratiju”, što je bila velika čast, ali i obaveza.
Sada niste toliko aktivni u srpskoj zajednici?
– Aktivan sam, ali na neki drugi, ne tako vidljiv način kao pre. Mogu samo da kažem da sam u kontaktima s maticom, s vrhom naše Crkve, sa dosta članova Vlade Republike Srbije, poslanicima, uglednim profesorima na fakultetima, pre svega u Beogradu, kao i drugim uglednim Srbima u rasejanju. Pre sam bio mnogo aktivniji ovde – da tako kažem – na terenu, ali sada to dobro rade novije generacije, što nas sve raduje, pa nema toliko ni potrebe za operativnim učešćem kao što je bilo pre nekih petnaestak godina – ističe Tihomir Novaković.
Kolege kao inspiracija
Tihomir Novaković naročito ističe podršku dvojice kolega koje je upoznao u samostalnom radu.
– Kolege Saša Milanović i Petar Dobrić su renomirani advokati, vrsni znalci svoga posla i pre svega divni ljudi koji su neretko bili spremni da priteknu u pomoć kad god je za to bilo prilike ili potrebe. Petar je poreklom iz Srpske Krajine, dok je Saša, koji je inače barister, rodom iz Kočine Krajine u Istočnoj Srbiji. S njima sam imao čast da sarađujem kako poslovno, tako i na angažmanu u našoj zajednici. Radeći s ljudima takvog kapaciteta, čovek biva inspirisan i naprosto uvek gura sebe napred – kaže Tihomir.
Nesebična podrška supruge Vere
Kako usklađujete privatni život i profesionalne obaveze?
– To je pre svega pitanje za moju suprugu Veru, koja mi sve ove godine pruža neizmernu podršku. Mogao sam da se posvetim svojim profesionalnim obavezama jer je ona godinama radila i njen i moj deo vezano za kuću, porodicu i decu, kao i za moju majku. U isto vreme mi je, koliko su joj to obaveze dozvoljavale, pružala logističku i drugu podršku mojoj advokaturi. U poslednjih nekoliko godina pokušavam da budem više uz porodicu, da se koliko mogu više posvetim privatnim obavezama, dok je to pre bilo gotovo nemoguće.
