Novak Đoković – posebna priča. U svakom smislu. Najboljem srpskom sportisti svih vremena uskraćene su dve prilike da osvoji grend slem, a poznato je da je tada vodio bitku sa Federerom i Nadalom ko je bolji, a sada je ostalo samo da prestigne Španca. Da mu nije naneta nepravda, ko zna, možda bi Nadal njemu već gledao u leđa. Ovako, Novak će morati da sačeka na “osvetu”.
Ne zna se šta više boli, da li eliminacija sa US opena, zbog slučajnog pogađanja Lore Klark, linijskog sudije, u meču osmine finala protiv Pabla Karenja Buste. Posle jednog izgubljenog gema, Đoković je nepromišljeno udario lopticu iza leđa, ne gledajući gde je poslao, a ona je, za maler, pogodila Klarkovu, koja se hvatala za grlo, gušila, padala u nesvest… Iako to nije bio prvi slučaj (ranije su i drugi pogađali snimatelje, publiku), nikada niko nije ovako rigorozno kažnjen.
U januaru 2022. godine Novak je dobio medicinsko izuzeće za učešće na Australijen openu, a onda je, kada je stigao, smešten u pritvor! Politička igra premijera Skota Morisona koštala je deportacije Đokovića. Najboljem teniseru sveta nije omogućeno da se bori za novi grend slem trofej.
– Bio sam zaista tužan i razočaran načinom na koji se sve završilo za mene u Australiji. Apsolutno, greška u viznoj deklaraciji nije namerno napravljena. To su prihvatili i potvrdili Savezni sud i sam ministar u Ministarstvu za imigraciju Australije. Razlog zašto sam deportovan iz Australije je taj što je ministar za imigraciju iskoristio svoje diskreciono pravo da mi poništi vizu na osnovu sopstvene percepcije da bih mogao da stvorim neki anti-vaks osećaj u zemlji ili gradu, sa čime se potpuno ne slažem – poručio je srpski teniser tada.
Tu su i nevažeće nedelje na ATP listi, koje je ova krovna organizacija “poništila” zbog korone, a tu su i oduzeti bodovi sa prošlogodišnjeg Vimbldona, odnosno nevažeći izvojevani na ovogodišnjem, gde je Nole bio najbolji.
Brih sasekao krila “orlovima”
Ne tako davno, na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. izabranici Mladena Krstajića doživeli su sudijsku krađu. U meču sa Švajcarskom, dvojica fudbalera Švajcarske su rvačkim zahvatima oborila Aleksandra Mitrovića, ali nemački sudija, Feliks Brih, nije video elemente za najstrožu kaznu. “Orlovima” nije dosuđen penal, što je, ispostavilo se, bilo presudno u daljem takmičenju. Srbija je završila učešće u grupnoj fazi.
Ta krađa bila je, ipak, mnogo blaža od one koju su doživeli fudbaleri Kraljevine Jugoslavije na prvom SP u fudbalu 1930. godine u Montevideu, u polufinalu protiv Urugvaja (1:6). Blagoju Moši Marjanoviću poništen je čist gol za 2:2, a onda su on, Aleksandar Tirnanić, Ivica Bek, Milutin Ivković, Milovan Jakšić, Branislav Sekulić i ostali bili svedoci kako lopta izlazi van igre, a onda je jedan policajac vraća u teren, gde urugvajski fudbaler postiže pogodak za 3:1.
Bio sam licemer
Kada je završio karijeru, Čavić je pričao o svim neverovatnim situacijama koje su mu se desile tokom karijere, a čini se da je o “slučaju majica” malo izmenio stav.
– U tom trenutku sam mislio da je potrebno da učinim nešto za moju državu, da je ujedinim na neki način i tako sam odlučio da obučem majicu. Na kraju se to pokazalo kao glupa ideja, jer ništa nisam uspeo da promenim, a izbacili su me sa Evropskog prvenstva – rekao je tada Čavić.
Ipak, to mu je promenilo život. U Srbiju se vratio privatnim avionom Vlade Srbije.
– Stjuardesa mi je rekla da to košta 4.000 evra na sat i da je potrebno šest sati da se pripremi avion. Za let iz Beograda do Mastrihta i nazad, plus angažovanje pilota, stjuardese, hrane i goriva potrošeno je 30.000 evra ni za šta! Mogao sam sačekati još tri sata za let iz Amsterdama. To je bila politička stvar, a ja sam požurio da odem. Bio sam licemer i mrzeo sam sebe zbog toga, ali stvari su se tada za mene pokrenule i počele da se popravljaju. Nisam bio toliko sportista, koliko čovek naroda. Posebno kada osvojite medalju, tada vas vole još više. Samo šest meseci ranije, u medijskoj kampanji, tražio sam sponzore da odem na Olimpijske igre i 35.000 evra, ali se niko nije javio. Odjednom sam bio u privatnom avionu, stjuardesa mi nudi šampanjac, a ja razmišljam koliki sam licemer jer to dozvoljavam sebi. Nisam ponosan na to – zaključio je Čavić.
