Žega je ovog leta zagorčala život i poljoprivrednicima širom kontinenta. U odnosu na proseke za prethodnih pet godina, prognoze EU za ovogodišnju žetvu kukuruza niže su za 16 odsto, soje 15 odsto, suncokreta 12 odsto. Na loše prinose žale se ratari u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, a tropske vrućine i nedostatak kišnih dana u prethodnom periodu imaće uticaja i na ovogodišnji rod useva u Srbiji.
Prinosi manji 30 odsto
Posledice sušnih dana preneće se i na sledeću godinu, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci i procenjuju da će prinosi useva biti manji i do čak 30 odsto, dok će rod voća biti manji za 10 do 15 odsto. U Srbiji se očekuje da ovogodišnji prosečan prinos pšenice bude oko 4,5 do pet tona po hektaru (t/ha), kukuruza od tri do 3,5 t/ha, dok će prosečan prinos soje biti 1,8 t/ha, a rod suncokreta će biti manji za 10 odsto i očekuje se da će proizvodnja te uljarice biti 650 do 700.000 tona. Bez obzira na umanjen prinos, stručnjaci ističu da će kukuruza i ove godine bit dovoljno za domaće potrebe koje se kreću oko četiri miliona tona godišnje, ali će izvoz kako naglašavaju biti manji od očekivanog. Inače, u 2021.ukupan izvoz agara iz Srbije bio je vredan 4,9 milijardi dolara, a u tome je izvoz kukuruza doneo 557 miliona dolara.
Branislav Gulan, agroekonomski analitičar za “Vesti” kaže da je zbog klimatskih promena preporuka ratarima da se naredne godine opredele za kulture koje se ranije seju, ali i ranije stižu za žetvu i sakuplajnje, pre nego što suše oberu rod. On navodi da su najnovija istraživanja pokazala da je suša u Srbiji za poslednjih deset godina “obrala” useve u vrednosti od šest milijardi dolara.
Ključ u navodnjavanju
Prema njegovim rečima, upozorenja su da u svakih 100 godina čak 52 budu sušne, što znači da bi trebalo da imamo više sistema za zalivanje nego sada.
– Ne možemo da izmenimo klimatske promene, ali možemo ih malo ublažiti i smanjiti njihove posledice na prinose – kaže Gulan i dodaje da bi jedno od rešenja moglo biti i oranje na većoj dubini od 25 centimetara kako bi se vlaga deponovala u zemljište.
Naš sagovornik ističe i da je problem to što nemamo razvijeno navodnjavanje. Prema zvaničnim podacima, kako kaže u Srbiji se navodnjava 52.236 hektara, što je samo 1,4 odsto ukupno obradivog zemljišta, a najzastupljeniji tip je orošavanje.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran takođe smatra da je navodnjavanje ključ, ali da su rešenja koja bi bila od pomoći i veća upotreba stajskog i organskog đubriva, zasejavanja trave i oplemenjivanja zemljišta.
Nemački poljoprivrednici zbog suše su počeli da tragaju za novim metodama uzgajanja i da se okreću novim sortama koje bi se bolje nosile s nedostatkom vode. Za sada najveće šanse ima uzgoj prosa.
Preti rast cena ulja
Španija je najveći svetski proizvođač maslinovog ulja zahvaljujući plodnim ravnicama punim maslina, koje se prostiru na jugu ove zemlje. Međutim, ove godine masline je obrala suša, najteža koja je zabeležena u istoriji ove države u poslednjih 1.200 godina. Prinos se već smanjio za trećinu, a još nema najava da će uskoro pasti kiša. S obzirom na to da je globalna proizvodnja opala, cene su počele da rastu, a ovaj trend će još više uticati na globalnu krizu hrane.
Suša zakočila turbine
Dugi period suše je u julu značajno uticao na proizvodnju struje hidroelektrana u Austriji. Prema podacima, operatera za prenos struje APG proizvodnja iz hidropotencijala opala je u julu, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, za čak 31 odsto.
– Austrija je morala da uvozi tri puta više struje nego u proseku protekle četiri godine – rekao je direktor APG Gerhard Kristiner.
Osim u Austriji, kada je reč o proizvodnji struje suša je uzela danak i u mnogim drugim zemljama Evrope, pa i u Srbiji.
Prema rečima Jelice Putniković, energetskog analitičara, letos je zbog ispražnjenih akomulacija proizvodnja električne energije već bila smanjena i Elektroprivreda Srbije (EPS) je morala da uvozi dodatne količine.
– Trenutno je dobra stvar što je kiša koja je pala kod nas popravila vodostaj, a to će doprineti ne samo i poljoprivredi, već i energetici – naglašava Putnikovićeva, urednica portala “Energija Balkana”.
Ona za “Vesti” objašnjava da je zbog smanjenog dotoka i Dunava i Drine, proizvodnja struje u Srbiji iz hidropotencijala bila smanjena, pa hidroelektrane jednostavno nisu mogle da proizvedu električnu energiju koju su ranije proizvodile.
Slična situacija je, kako dodaje i na rekama u Evropi, jer hidrokapaciteti ne mogu da rade u punom obimu.
– Ono što je još veliki problem sa sušom i niskim vodostajima reka je i što nuklearke ne mogu da hlade svoje blokove pa se i tu vidi uticaj suše na proizvodnju električne energije – naglašava naša sagovornica.
