Jedna od najvećih australijskih banaka, Vestpek (Westpac) mora da plati kaznu od 1,3 milijarde dolara, zbog 23 miliona slučajeva kršenja zakona za sprečavanje pranja novca.
Postigavši dogovor sa AUSTRAC-om, saveznom finansijskom obaveštajnom agencijom, Vestpek će platiti najveću kaznu u korporativnoj istoriji države, koja je skoro dvostruko veća od dosadašnje rekordne kazne od 700 miliona, koju je Komonvelt banka (Commonvealth Bank) platila za skoro 54.000 kršenja pravila pranja novca 2018.
Vestpek je priznao da nije pravilno prijavio AUSTRAC-u preko 19,5 miliona uputstava za međunarodni transfer sredstava (IFTI) u iznosu od preko 11 milijardi dolara.
Pored niza drugih prekršaja Zakona o pranju novca, AUSTRAC je rekao da kršenja Vestpeka uključuju i sumnjive transakcije povezane sa mogućom eksploatacijom dece, kao i neuspeh u proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.
Komonvelt banka (CBA) se 2018, baš kao i Vestpek, složila da plati, tada najveću kaznu u australijskoj korporativnoj istoriji, zbog kršenja zakona protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer su milioni pristizali uvoznicima droga.
Tom prilikom, CBA se dogovorio s AUSTRAC-om da platiti 700 miliona dolara plus pravne troškove za preko 53.000 kasno podnetih izveštaja o transakcijama od 10.000 i više hiljada dolara. Pored toga, banka, tokom tri godine, nije pravilno nadgledala transakcije na blizu 800.000 računa zbog mogućeg pranja novca.
CBA i Vestpek spadaju u četiri najveće banke u Australiji, poznate po nazivu Velika četvorka (Big Four), gde su i: Nacionalna banka Australije (NAB) i Australijska i Novozelandska bankarska grupa (ANZ).
Nikol Roz, izvršni direktor AUSTRAC-a je rekla da su otkrića Vestpeka i kazna koja je određena CBA, podstakli banke i druge organizacije da budu brižljivije kada je reč o pranju novca. „Od akcije Komonvelt banke, zabeležili smo neverovatan porast prijavljivanja sumnjivih stvari“, rekla je i naglasila da se biznis sada shvata izuzetno ozbiljno.
Na osnovu ove izjave može da se zaključi da su i druge banke pod lupom AUSTRAC-a. Da li ima prostora da se razmišlja da se još neka, od preko 50 banaka u Australiji, bavi pranjem novca i da li je to možda bio razlog profitabilnosti australijskih banaka ostaje da se vidi.
Prema izveštaju Bloomberga, krajem 2019, australijske banke su, posle devet uzastopnih godina, po povraćaju uloženog kapitala, ključnog merila profitabilnosti banaka, izgubile primat. Zabeležile su lošiji rezultat ne samo od kanadskih banaka, s kojima su držale prvu poziciju, nego su bile lošije i od singapurskih i banaka SAD.
Kao jedan od osnovnih razloga pada, Bloomberg je naveo istrage o nedoličnom ponašanju finansijske industrije, zbog kojih su banke trebale da plate milijarde dolara troškova kompenzacije.
To je imalo za rezultat, prvi put za poslednjih deset godina, pad profita četiri banke u Australiji. Ujedno, kako je ocenio Stiven Holden, izvršni direktor Koplej fonda za istraživanje, država više nije mogla da ponudi tako dobre opcije investitorima kao što su ih našli na drugom mestu.
Tok novca
Daljim pregledom istorijskih transakcija Vestpeka, u saradnji s regulatorom, pronađeno je još 250 kupaca sa sumnjivim transakcijama prema Filipinima, Jugoistočnoj Aziji ili Meksiku, što je sve trebalo mnogo ranije da se otkrije da je Vestpek imao odgovarajuće sisteme za nadzor.
Izvinjenje direktora banke
U svojoj izjavi, izvršni direktor Vestpeka, Piter King se još jednom izvinio zbog prekršaja i rekao:
– Posvećeni smo rešavanju problema kako bismo osigurali da se ove greške više ne ponove. Ovo je moj prioritet broj jedan.
Izvršni direktor Komonvelt banke, Jan Narev, smenjen je nakon izricanja kazne ovoj banci.
