Nemačka vlada urgirala je kod članova američkog Kongresa da ne sankcionišu ruski gasovod Severni tok 2, navodeći da bi to “oslabilo” američki kredibilitet i “na kraju oštetilo transatlantsku uniju”, pokazuju dokumenta u koja je uvid imao “Aksios”.
U vreme kad se otprilike 100.000 ruskih vojnika gomila na granici sa Ukrajinom a strahovi od nove invazije rastu, Severni tok 2 je za Kijev egzistencijalna pretnja po bezbednost. Gasovod, koji ide od Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora duž 1.200 kilometara, zaobišao bi ukrajinsku tranzitnu strukturu i isporučivao ruski gas direktno Berlinu, eliminišući time jedan od poslednjih aduta Ukrajine za odvraćanje protiv moguće invazije Rusije.
Američki predsednik Džo Bajden protivi se gasovodu, ali je ranije ove godine odustao od sankcija kako bi izbegao otuđivanje odnosa sa ključnim saveznikom u Evropi oko projekta čija je izgradnja okončana u septembru. Bajden je kritikovan da je napuštanjem od sankcija pređašnje administracije dao “poklon” ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok je grupa od 10 američkih kongresmena predstavila amandman u kojem se od predsednika traži da nametne sankcije svakom entitetu odgovornom za planiranje, konstrukciju ili operisanje gasovodom Severni tok 2.
Sjedinjene Američke Države su pre nedelju dana uvele dodatne sankcije u vezi gasovoda, usmerene na kompaniju “Transandrija ltd.” i njeno plovilo.
Dogovor Bajdena i Merkelove
“Aksios” podseća da su Bajden i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel postigli dogovor u julu u kojem je Nemačka pristala da preduzme akciju – uključujući sankcije na nivou Evropske unije – ukoliko Rusija “upotrebi energiju kao oružje” protiv Ukrajine i Evrope.
Iako su SAD i Nemačka rekle da će njihov dogovor sprečiti Rusiju da koristi projekat kao političku polugu nad svojim evropskim saveznicima, mnoge države su ovim bile nezadovoljne, a posebno Ukrajina, koja godišnje gubi oko tri milijarde dolara kao naknadu za tranzit gasa, ali i Poljska, Litvanija, Estonija i Letonija.
SAD i neke evropske zemlje smatraju da bi zaobilaženjem Ukrajine Evropa postala previše zavisna od ruskog gasa, dok drugi smatraju da je Severni tok 2 ključan za obezbeđivanje energetskih zaliha. Ukrajina je otvoreno pozvala američki Kongres da sankcioniše gasovod, navodeći da predstavlja egzistencijalnu pretnju.
Dok je američki predsednik optužen za “totalnu predaju” i da “aktivno pomaže Putinu u izgradnji njegovog gasovoda”, Bela kuća i dalje smatra da je to “loš posao za Nemačku, Ukrajinu i šire”, a Bajdenov sporazum sa Merkelovom izgleda da nije doveo do željenog cilja.
Neki stručnjaci već smatraju da Rusija koristi energiju kao oružje, imajući u vidu energetsku krizu u Evropi koja je nastala usled rasta cene gasa i navoda Moskve da će se one ublažiti ubrzanjem sertifikacije Severnog toka 2. “Aksios” navodi da nezadovoljni republikanci u Senatu zagovaraju nove sankcije u okviru amandmana na godišnji odbrambeni zakon, a da je glasanje moguće već ove nedelje.
Šta piše u dokumentu?
U pokušaju da ubedi Kongres, nemačka ambasada u Vašingtonu je privatno u “non pejperu” detaljno opisala kako bi akcije odmazde protiv Rusije mogle da izgledaju. Ovakva dokumenta, ukazuje “Aksios”, obično se koriste u zatvorenim diskusijama za prenos iskrenih političkih stavova.
Dokument označen kao poverljiv, datiran na 19. novembar, navodi korake koje bi Nemačka preduzela na nacionalnom nivou, uključujući “snažne javne poruke” u kojima se osuđuje rusko ponašanje, “procenu” suspenzije budućih političkih sastanaka, te razmatranje “mogućih” restrikcija na buduće ruske projekte vezane za fosilna goriva – ne uključujući Severni tok 2.
Na nivou EU, dokument kaže da Nemačka “aktivno učestvuje u procesu identifikacije opcija za dodatne restriktivne mere”, bez zalaženja u detalje.
Dokument takođe navodi da Severni tok 2 trenutno “ne predstavlja pretnju po Ukrajinu dokle god je obezbeđen razuman tranzit gasa”.
Takođe se odnosi na potencijalne sankcije gasovoda kao na “pobedu za Putina” jer bi to podelilo zapadne saveznike.
Između redova, kako piše “Aksios”, dokument je namenjen da pokaže koliko je Nemačka ozbiljna u vezi svoje posvećenosti sporazumu u julu, koji Bajdenova administracija smatra osnovom za otklanjanje sankcije. Ali, mala je šansa da će zadovoljiti Ukrajinu ili utišati kritičare u Kapitol hilu.
Ukrajina “šokirana, tužna i zbunjena”
Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog rekao je “Aksiosu” da je Ukrajina “šokirana, tužna i zbunjena” nemačkim naporima da sačuva ruski “najopasniji geopolitički projekt”. Sam Zelenski je ranije ovog meseca na “Tviteru” urgirao na američke senatore da podrže sankcije.
Glavni Bajdenovi zvaničnici, poput energetskog izaslanika Amosa Hočstajna koji je ranije rekao da se Rusija bliži upotrebi energije kao oružja protiv Evrope, lobiraju kod demokrata u Kongresu da ne podrže sankcije kako bi izbegli zahlađenje odnosa sa Nemačkom.
– Naš pristup je daleko više od održavanja alijanse, reč je o vršenju onog što je najefikasnije da se zaštiti i sačuva energetska bezbednost Ukrajine. Očuvanje odnosa sa Berlinom i zalaganje za ukrajinske interese nije predlog “ili-ili”. Mi radimo oboje na najefikasniji mogući način – rekao je “Aksiosu” neimenovani zvaničnik Stejt departmenta.
Nemačka je u nedelju saopštila da nastavlja da blisko sarađuje sa SAD na implementaciji dogovora o gasovodu Severni tok 2. Rojters ukazuje da je Berlin pristao da će preduzeti akciju ako Rusija upotrebi energiju kao oružje u odnosima s Ukrajinom, ali da sporazum Bajdena i Merkelove ne pruža specifične kriterijume po kojima bi se to moglo prosuditi.
U međuvremenu, Nemačka formira novu koalicionu vladu.
Nova “semafor” koalicija, koja će formirati vladu, dogovorila je raspodelu ministarskih fotelja, prema kojom će šef SPD Olaf Šolc biti kancelar, liderka Zelenih Analena Berbok šefica diplomatije, a lider FPD Kristijan Lindner biće ministar finansija.
Nova vlada imaće i dva potpredsednika, Lindnera i Roberta Habeka iz Zelenih, a u njoj će SPD imati šest ministara, Zeleni pet a FDP četiri.
Nije poznato kakav će stav prema Severnom toku 2 zauzeti nova nemačka vlada, ali je tokom izborne kampanje Berbokova bila protiv ruskog gasovoda, drugi kandidat za kancelara Armin Lašet je želeo da ga stavi u funkciju, dok je Šolc govorio o “završetku gradnje” i ukazivao “da nam to zapravo i nije neophodno”.
“Loš projekt”
Poljski premijer Mateuš Moravijecki izjavio je da nova vlada u Berlinu treba da promeni svoj stav prema Severnom toku 2i “učini sve moguće” da spreči Rusiju da ga koristi kao oružje protiv svojih suseda.
– Severni tok 2 postaje alatka za ucenjivanje Ukrajine i Moldavije. Takođe je alatka za manipulaciju cena energije. Očekivao bi od nove nemačke vlade da učini sve što je moguće da ne dozvoli da Severni tok 2 postane instrument u arsenalu predsednika Putina – rekao je on, preneo je “Politiko”.
Poljska je među najglasnijima kad je reč o kritikovanju energetskih praksi Moskve, ukazuje list. Prošlog meseca tražila je od komesarke EU za konkurenciju Margret Vestager da inicira istragu “Gasproma”, koji poseduje gasovod, zbog manipulacije i zloupotrebe dominacije na energetskim tržištima.
I bivši predsednik Evropskog saveta i premijer Poljske Donald Tusk nazvao je u nedelju odluku o izgradnji Severnog toka 2 “najvećom greškom” Merkelove.
– Iz perspektive interesa EU, Severni tok 2 je loš projekt – izjavio je Tusk, dodajući da Merkelova ovo nije prepoznala u konverzaciji koju su imali u četiri oka i da je odlazeća kancelarka bila “bespomoćna” pred lobiranjem nemačkih poslovnih interesa.
– Uradio sam sve što sam mogao da učinim EU manje zavisnom od ruskog gasa, uključujući uspostavljanje energetske unije – rekao je Tusk, preneo je “Dojče vele”.
