“Kažem vam: svakome koji ima dat će se, a od onoga koji nema uzet će se i ono što ima”.
Ovo se, po mnogima tumačenjima smatra jednim od najokrutnijih izreka u Svetom Pismu, ali samo i jedino zbog toga što ljudi tumače stvari doslovno, tj. bukvalno. Ništa u najlepšoj knjizi na svetu nema ni pogrešno, ni okrutno, ali ni bukvalno. Doslovno tumačenje bi nas samo odvelo u dalju zabludu i ne bismo shvatali svu lepotu starih zapisa, sve tajne života koje su vekovima zabeležene. Ipak, treba znati čitati.
Kada čujete narodnu poslovicu “U laži su kratke noge“, pa ne zamišljate neku devojčicu kratkih nogu koja sporo trči već razumete da to znači da onaj ko laže, biva uhvaćen u laži.
Ipak, da dodatno pojasnim ovaj princip koji je jedna zakonitost, potpuno neutralna i nema veze sa okrutnošću ili nepravednošću, čak naprotiv, izuzetno je pravedan, logičan i nadasve tačan.
Beogradsko iskustvo
Kada sam, živeći u Beogradu, primetio da mi kamin nešto dimi, pozvao sam lokalnog odžačara. Došao čovek brzo, živi u komšiluku, gleda kamin, gleda dimnjak onako filozofski, ali više gleda mene da proceni koliko ja mogu da platim.
Pitam ga koliko će me to zadovoljstvo koštati, a on šeretski odgovara kako to zavisi. Pitam čoveka od čega zavisi. Usput mi priča kako je situacija loša, kako nema posla i kako ga niko više ne zove da čisti odžake.
Ajde nekako se dogovorimo da on to očisti, mada nisam imao pojma da li uopšte treba da se čisti odžak ili je južni vetar taj koji je vraćao dim u kuću.
Elem, uzme čovek neke svoj žice i gura ih nekoliko minuta i kaže gotovo. I ja pitam jel bio problem, kaže nije i pokazuje mi da nema puno čađi. Zaprljao on sve oko kamina, ma celi dnevni boravak.
Koliko to košta majstore
Ništa mene ne interesuje od njegove priče nego da vidim koliko će da me ta njegova ekspertiza košta. Kaže on iz topa neku cifru, kao trećina prosečne plate. Ja naravno u čudu pitam šta to toliko košta. Kaže on to “ide po metru“, te ovo te ono, plus bile su dve cevi i eto to toliko košta jer to “tako ide“.
Platim ja i ćutim, džaba sam ga unapred pitao, čovek me nadmudrio svojim filozofskim pristupom, nisam znao da je toliko knjiga iz oblasti filozofije pročitao, ali izgeda da jeste ili je prirodni talenat. Mislio sam da će biti dovoljno da ga pitam unapred koliko će to koštati, ali nisam računao da odžak na kaminu ima dve cevi. Ma sve on zna. I ode on, uze one pare, sve ih onako gladi po bradi, kao za sreću.
Meni osta gorak ukus kako me je prešao, ali eto nešto sam naučio novo. Ipak, upamtio sam jednu rečenicu koju mi odžačar reče – “to tako ide“. Pa majstore, mislim se, da tako ide ne bi kukao da nemaš posla, dakle tako ne ide., ali ti niko nije javio.
Nema preporuka
Dakle, on je u začaranom krugu siromaštva, a kad mu se neki posao desi, on toliko naplati da nikome ne pada na pamet da ga preporuči za dalje. On na svakih 6 meseci nađe po jednu takvu žrtvu, naplati žestoko i misli kako je uspeo da prevari, nasamari, nadmuri i dalje nema posla.
Verovatno ne razmišlja da to što nema posla ni preporuka ima veze gotovo i jedino sa njim. Dakle, on i slični se fokusiraju na to kako nemaju posla, da su vremena teška kada naiđe “ovca za šišanje“ da naplate maksimalno i čekaju sledeću žrtvu.
Njihov je fokus na nemaštinu, na sve loše i sve loše im i bude. Primetili ste svi da kada računi počnu stizati, mi ih logično lepimo po frižideru i sve ih je više, dakle ono na šta se fokusiramo, to raste.
Kada smo već kod nesporazuma da pomenem jedan između supružnika. Žena je izrazila želju za rođendanski poklon. Rekla je mužu “Želim nešto crveno što ide 0 do 100 za 3 sekunde.”
Za rođendan joj je kupio vagu. I tako je počela svađa…
