Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu i svaka naša ćelija zavisi od hormona koje ona proizvodi.
Za rad štitaste žlezde važni su cink, selen i jod. Jod je mineral koji je potreban za proizvodnju svih hormona štitaste žlezde. Kada se proverava zdravlje ove veoma važne žlezde tada se meri nivo hormona T3 (tironin) i T4 (tiroksin) koji zapravo ukazuju koliko se joda ugradilo u same hormone žlezde.
Manjak selena u organizmu
Jod je neophodan i nezamenljiv za rad štitaste žlezde, a može se pronaći u kuhinjskoj soli, plodovima mora i algama. Osim joda, selen je drugi važan mineral za rad ove žlezde. On je ključan za rad enzima koji uzima hormon T4 i pretvara ga u aktivni oblik T3.
Osobe koje imaju manjak selena u organizmu mogu da osećaju simptome hipotireoze, odnosno posledice smanjenog rada štiitaste žlezde, uprkos dobrim vrednostima hormona T3 i T4.
Najbolji izvor selena je brazilski orah
Selena najviše ima u brazilskom orahu, a može se pronaći i u kvascu, celom zrnu žitarica i plodovima mora. Samo jedan brazilski orah može da zadovolji više od 100 odsto preporučenog dnevnog unosa selena.
Na spisku minerala korisnih za rad štitaste žlezde nalazi se i cink. On je važan za pravilan rad hormona ove žlezde, a posebno je koristan unutar samih ćelija gde hormoni štitaste žlezde ispoljavaju svoju aktivnost.
Namirnice bogate cinkom su semenke bundeve, meso i plodovi mora. Manjak cinka u organizmu može da se javi kod pušača, dijabetičara, trudnica, a povećane potrebe za ovim mineralom imaju i sportisti.
