Profesorka Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mila Pavlović slovi za najstrožu profesorku u Srbiji. Prvi put govorila je za medije.
Već na sam pomen ispita iz Geografije Srbije i Geografskih regije Srbije izaziva i strah kod studenata. Predaje ih profesorka Mila Pavlović, a studenti Geografskog fakulteta zaziru od njih zbog iskustva svojih kolega koji tvrde da je nemoguće položiti kod profesorke.
Tvrdnje pojedinih su da dve decenije izlaze kod nje, a jedan student navodno drži i rekord od 27 neuspešnih pokušaja da položi. Zovu je i “Čeličnom ledi” prestoničkog univerziteta.
Od svojih profesora, kaže profesorka Mila Pavlović, naučila je šta pre svega znači biti čovek i poštovati ljude, profesiju i studente.
“Vreme neminovno nosi promene”, ističe profesorka Pavlović u intervjuu za Nedeljnik i dodaje: “Profesori koji danas stasavaju u nečemu su bolji od mojih profesora, pa i od mene.”
Prema njenom mišljenju, promenili su se i studenti.
“Sećam se studentskih soba sa po četiri, pet, šest kreveta, stanovanja kod gazdarica u stanovima gde nema grejanja. Rekla bih da današnji studenti imaju mnogo bolje uslove za život i za studiranje. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da sa svojim studentima nikada nisam imala neprijatnosti.”
Na pitanje da li ima utisak da je se studenti plaše, odgovara: “Tu je reč o, pre svega, odgovornosti i tremi sve do onog trenutka dok ne izvuku pitanja. Ko zna, njemu je lako. Ko ne zna njega obuzmu i strah i trema.”
Grupe studenata ranije su se javno žalile na nju.
– Časno i pošteno radim svoj posao, svi studenti su mi jednaki i ja od njih očekujem samo da mi pokažu znanje. Student može da bude nezadovoljan ocenom i postoji zakonska procedura koju svaki student zna, pa su eventualni problemi rešivi. Ali, ispiti se ne polažu preko medija. Neprijatnosti koje sam imala bile su medijske kampanje. Bilo mi je nedopustivo da se u njih upuštam – ističe profesorka Pavlović.
Ministar prosvete Mladen Šarčević, kolega sa studija profesorke Pavlović, rekao je krajem 2018. godine da je ona “malo babaroga”.
– Pa možda i to nekad treba biti. Ja sam lično zvala ministra da dođe da vidi šta studenti danas treba da znaju. Da dođe, vidi i u poredi ono što je mi trebalo da znamo, u ondašnjoj Jugoslaviji, od Đevđelije do Triglava, sa 255.804 kvadratna kilometra, a šta studenti treba danas da znaju, u Srbiji sa 88.361 kvadratnim kilometrom. Ništa mi nismo bili pametniji – objašnjava ona.
Na pitanje da li zaista njeni studenti moraju da znaju koliko je u Jugoslaviji bilo zasađeno hektara ječma, sunockreta, hmelja i crvene paprike u 1995. godini, koliko je turista posetilo Crnu Goru 1939. godine, odgovara: “Ne, naravno. Nikada ih to nisam pitala. To su pisali oni koji nemaju veze sa geografijom.”
Profesorka kaže i da geografi teško pronalaze posao: “Nastrašnije mi je kada kupujem novine na trafici, pa me iz nje pozdrave sa: ‘Dobar dan, profesorka!'”
