Priroda na sebi svojstven način pravi čuda koja nas iz dana u dan sve više iznenađuju. Postoje jame koje su toliko duboke da bi mogle čitave zgrade da stanu u njih. Međutim, nisu sve nastale prirodnim fenomenima, neke su izbušene radi naučnih istraživanja, a neke u potrazi za dragocenim metalima i naftom. Jedan od njih je Bingam kanjon rudnik, širok četiri, a dubok 1,2 kilometra. Ovde se iskopalo više od 17 miliona tona bakra i 715 tona zlata. Neke rupe su se formirale tokom proteklih ledenih doba kad je nivo mora bio 100 do 120 metara niži od današnjeg. Tada su bile izložene kišama i hemikalijama karakterističnim za krška područja. Po završetku ledenih doba su potopljene.
1. SON DUNG
Pećina koja riče
Duboko u džungli Vijetnama otkrivena je najveća pećina na svetu Hang Son Dung ili Pećina planinske reke, dovoljno velika da smesti čitav blok njujorških nebodera. Ulaz u pećinu otkrio je 1991. godine Ho Hang, stanovnik obližnjeg sela. Meštani su se plašili da priđu špilji jer se iz nje čula zastrašujuća rika ponornice. Svetu je postala poznata 2009. godine, kada je grupa britanskih naučnika s Hauardom Limbetom na čelu prvi put kročila u njenu utrobu. Kada su izmerili da je jedan deo pećine dug pet kilometara, širok 150 metara i visok 200 metara, shvatili su da je reč o najvećoj pećini na svetu. U pećini postoje i vodopadi, kao i stalaktiti visoki 80 metara. Otvorena je i za turiste, a šestodnevni aranžman koji uključuje posetu i boravak u njoj košta oko 3.000 američkih dolara.
2. CRNA RUPA
Otrovni ponor
Atlantik ima ogroman uticaj na kretanje vode na planeti, i ujedno igra važnu ulogu u stvaranju klimatskih promena. U jednom usamljenom kutku ovog ogromnog okeana postoji dokaz o prošlosti svih okeana i njihovoj budućnosti. Na ostrvu Andros, na Bahamima, sačuvan je jedinstven eko-sistem. Ovo ostrvo krije još jednu misteriju, crnu rupu. Nije crna, nego tamnoljubičasta zato što na 18 metara dubine ima sloj bakterija koje joj daju takvu boju. Ni samo ostrvo nije baš gostoljubivo. Naučnici i ronioci koji su išli do ove rupe rekli su da ih je to istraživanje podsetilo na plivanje kroz boje, a ljubičasti sloj u rupi izgleda kao žele. Takvi slojevi mogu biti izuzetno toksični i sadrže opasne bakterije.
3. SOVMIL RUPA
Džinovski krokodil
Mnogo je manje onih koji znaju za prirodni fenomen plave rupe koje su vertikalne potopljene pećine. Mogu se nalaziti u moru ili na kopnu, a poslednjih godina postale su kako turističke, tako i naučne destinacije. Kao kraški fenomen ozbiljnije se istražuju tek nekoliko vekova. Provalija Sovmil je druga plava rupa na Bahamima koja privlači ekstremne sportiste. Nastala je kao deo arheoloških iskopavanja, a zanimljivo je to da je samo jednom bila suva. U njoj su otkriveni fosili džinovske kornjače, ptice, cveće, kao i ostaci ogromnih krokodila.
4. ĐAVOLjA JAMA
Tajna praistorije
Duboko u srcu Teksasa smeštena je Đavolja jama u obliku zvona čiji je otvor širok oko 15 metara, a duboka je više od 100 metara. Ta rupa je sada jedna od najvećih prirodnih staništa meksičkih slepih miševa. Unutar se nalaze neistraženi brojni pećinski prolazi, a turističke ture kroz poznate prolaze u Đavoljoj jami mogu da se dogovore sa upravom parka prirode. Za jednu noć može se videti više od tri miliona slepih miševa. Istorija ove jame je prava misterija. Ovde su pronađene strele i drugi predmeti koji potiču oko 4.000 godina pre nove ere. Mnogo predmeta iz jame je uništeno kada su amonijakom trovali slepe miševe.
5. DINOVA PLAVA RUPA
Pakao na prodaju
Dinova plava rupa na Bahamima jedna je od najdubljih poznatih rupa pod vodom s dubinom od 202 metra i omiljeno je mesto za okupljanje ronilaca na dah, ali i avanturista iz celog sveta. Prema legendi, Dinovu jamu je stvorio đavo, koji još živi u njoj i vuče ljude koji se usude da zarone na dno. Polovinom decembra 2010. godine Novozelanđanin Vilijam Trubridž zaronio je na dah u Dinovu plavu rupu i do dubine od 101 metar, postigavši rekord u ronjenju bez ikakve opreme, osim vertikalnog kanapa. Zanimljivo je da se Dinova plava rupa prodaje zajedno sa zemljištem površine 73 hektara, po ceni od 24 miliona dolara.
6. PONORI OKO MRTVOG MORA
Vodeni rat
Nije poznato koliko se vrtača pojavilo oko Mrtvog mora, a procenjuje se da ih je od 1970. godine nastalo oko 2.500, odnosno oko 1.000 u poslednjih 15 godina. Svake godine reka Jordan donosi sve manje vode u Mrtvo more zbog izgradnje brana i preusmeravanja reke kroz Jordan i Siriju u vodenom ratu. Ono je sada samo trećina onoga koliko je bilo 60-ih, a isušivanje jezera uzrokuje otvaranje tih ponora. To potvrđuju i hoteli i odmarališta koja su bila tik uz obalu, a sada su miljama daleko. Zbog mešanja slatke i mnogo slane vode, kao i njenog prolaska kroz tlo, podloga postaje sve slabija i propada.
7. NEMAČKA BUŠOTINA
Disanje Zemlje
Grupa naučnika odlučila je 1990. godine u južnoj Nemačkoj da izbuši rupu želeći da dođe do tragova Pangee, superkontinenta starog 300 miliona godina. Bušenje super duboke rupe u Nemačkoj obustavljeno je 1994. godine, a taj poduhvat smatra se jednim od najambicioznijih geoloških naučnih projekata ikada. Projekat vredan 350 miliona dolara ostavio je Nemačku sa rupom dubokom 9.100 metara. Lote Geven, holandska umetnica, spustila je uređaje za snimanje zvuka u bušotinu duboku devet kilometara i snimila kako Zemlja "diše".
8. KOLA
Metalni poklopac
U periodu od 1970. do 1994. godine geolog iz Rusije izbušio je najdublju rupu u zemlji, nazvana Kola, duboku čak 12 kilometara. Na dubini od 6.700 metara, što je oko 22 Ajfelove kule naslagane jedna na drugu, biolozi su otkrili sićušne planktone fosila. Kada su dostigli dubinu od 10.000 metara, temperatura je porasla na 180 stepeni Celzijusa. Tada je zbog visoke temperature bušenje prestalo, a rupa je još tu, u ruskom gradu Zapolijarni, prekrivena metalnim poklopcem, a iznad nje je sagrađena betonska kupola.
9. SIBIRSKE RUPE
Poseta iz svemira
Na sibirskom poluostrvu Jamal, što u prevodu znači "kraj sveta", postoje tri rupe, poslednju su otkrili uzgajivači irvasa. Sve tri rupe nastale su usled eksplozije koju je stvorila neka sila u unutrašnjosti zemlje. Pojedini naučnici tvrde da su one posledica globalnog zagrevanja, topljenja leda, gasne industrije, pada meteora ili čak rakete, a ima i onih koji kažu da su za njih krivi vanzemaljci ili da su one početak "kraja sveta".
10. RUPE U PEŠČANOJ DINI
Peščane jame
Mont Baldi je peščana dina pored jezera Mičigen. To je najviša dina na južnoj obali jezera i visoka je 123 metra. To je dina koja se kreće i svake godine imadrugi oblik. Prošle godine počele su da se pojavljuju čudne vrtače, a jedna je progutala šestogodišnjeg dečaka, kojeg su uspeli da izvade tek posle tri sata. Otad je proučavaju geolozi, ali je misterija zašto se to dešava. Zasad je zatvorena za posetioce. Posađena je trava kako bi se ublažili procesi erozije, ali džinovske rupe u pesku naprasno se otvaraju.
