Time je otišao u nepovrat jedan važan deo istorije srpskog naroda, ne samo na australijskom tlu, već i tamo, kod kuće, odakle su ti ljudi, terani teškim vremenima i sukobima, odlazili u beli svet.
U "Lazarici" već neko vreme pokušavaju da prikupe građu za arhiv dokumenata i fotografija o doseljavanju i životu Srba ovde. Zamisao im je da se ta svedočanstva kasnije nađu u državnom arhivu, kao deo ukupne istorije naseljavanja Australije i Novog Južnog Velsa. Prateći tu ideju, ovde su došli na zamisao da, u nacionalnoj Nedelji seniora, pozovu svoje najstarije parohijane i sve druge koji to žele i podstaknu ih da svoj život stave na papir. Kao predavač na temu "Tragovima sećanja, kako zabeležiti svoju životnu priču" poslužila je pisac i istoričar Dijana Gris koju posebno zanima australijski multikulturalizam. Ona je 90-ih godina za Nacionalnu biblioteku Australije vodila projekat u kome su zabeležena sećanja kineskih doseljenika, od čega su nastale dve knjige.
Zaboravljeni recepti– Naše žene su verne porodici i kućnim obavezama. Zar ne bi bilo lepo da se prisete starih recepata za kuvanje, koje su možda učile od svojih baka, kao i posebnih događaja u porodici zbog kojih su određena jela pravljena. Naša gošća Dijana Gris došla je zato sa uputstvima u kom pravcu treba razmišljati u beleženju svog života – ističe Milica Kozlina. |
Predsednik crkvene opštine Milica Kozlina kaže nam da su ovde već radili na sakupljanju sećanja.
– Mnogo je onih koji su imali veoma zanimljiv život i ugradili ga u ovu zajednicu, kao što su, recimo, naši prvi misionari, prote Ilija Bulovan i Svetozar Sekulić. Prota Ilija ostavio je divan letopis i nadamo se da ćemo uskoro imati promociju njegovog dela – kaže gospođa Kozlina.
Poziv najstarijim sugrađanima je, u stvari, bio inicijalni sastanak. U osnovi cele ideje nalazi se potreba "vraćanja na naše početke", beleženja svedočenja ljudi koji su došli među prvima na ovo tle, kaže ona.
– Zahvaljujući njima, danas imamo neke temelje na kojima možemo da vaspitavamo i da radimo. Osećali smo zato istinsku želju da njih animiramo. Znate kako je u poznijim godinama. Ljudi sve duže ostaju u kući, povlače se iz života u zajednici. Ovo je
pokušaj da otrgnemo sećanja od zaborava. Poručili smo pre sastanka da svako ko već ima nešto zapisano, donese sa sobom.
Sve što je ranije sakupljeno, kaže gospođa Kozlina, pohranjeno je u arhivu.
– To, međutim, još nije ni blizu onoga kako bismo mi to želeli da uradimo. Projektom koji počinjemo sada želimo da podstaknemo ljude, pogotovo starije članove, da razmišljaju o njihovim dolascima, ratnim i drugim doživljajima, da beleže svoje istinite priče.
Zanimljivo je da se u "Lazarici" ne svode samo na istorijska dešavanja u kojima su ljudi živeli. Svoj deo u projektu ima i tradicija i kultura življenja koju bi, ako se bude moglo, trebalo takođe sačuvati.
Pisac u emigrantskim danimaU Aleksandriji smo našli i Spomenku Momčilović iz Blektauna. Ona ne pripada starijim doseljenicima, jer je u Australiju iz Beograda došla tek pre nešto više od deset godina. Učiteljica po zanimanju, takođe je tek u emigrantskim danima počela da se bavi pisanjem. U "Lazarici" je, kaže, zanimalo šta će o tome biti rečeno. |
