Kako kaže Ida Sabo, nikada se nije nacionalno opredeljivala, iako je u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji bilo 93 odsto nepismenih, kaže da su jedinstvo i snaga bili najveće bogatstvo sindikata i radničke klase.
"Meni je žao što ova omladina ovako živi i da će zaboraviti postepeno da se drugačije može živeti", kaže Ida Sabo.
Iako je čitav život provela kao fizički radnik, počevši od svoje 13. godine, kada je i napustila gimnaziju, jedna od najstarijih partizanki, Ida Sabo, kaže da je ipak imala bogat i kvalitetan život, iako to nije podrazumevalo uživanje u materijalnom bogatstvu. Kao omladinka, priključila se radničkom i sindikalnom pokretu, učestvovala je u mnogim akcijama i štrajkovima radničke klase, a sama je izdržavala porodicu sa tadašnjih 40 dinara nedeljno.
Udruženje penzionera Grada Novog Sada u čast 99. rođendana uručilo joj je počasnu člansku kartu.
"Drugarica Ida je poznata kroz istoriju zbog svega što je dala i koliko se žrtvovala i eto imala je sreću, ne samo da prođe kroz rat, nego da prođe što je prožvela, evo i ovako duboku starost da dočeka. Malo je boraca koji su kroz to prošli i mislim da je malo neprimereno da omladina i ove generacije zaborave nešto što je bilo pre 50 godina, a značilo je osloboditi svoju zemlju", istakla je Dragica Zelenbaba.
Iako ima dve ćerke, šestoro unučadi, a uskoro očekuje i peto praunuče, Ida ističe da je imala sreću što je porodicu stvarala posle rata, jer je njoj tada bilo lakše u odnosu na roditelje koji su morali da ostavljaju svoju decu zbog potrage Gestapoa.
I mada je svedok mnogih ratova i teškoća, Ida kaže da se seća najlepših druženja i izleta, kada je sa svojim prijateljima čitala Maksima Gorkog i pevala revolucionarne pesme.
