Uz nju bi trebalo da bude njena 89-godišnja ćerka, ali i unuci, praunuci i čukununuci. Nažalost, gospođa Flori danas ne može da priča o svojim uspomenama jer pati od demencije, ali umesto nje priče pričaju njeni potomci.
“Flori nam je ranije govorila o toliko mnogo stvari… Kako su ljudi izašli na ulice kad je ona bila mala, i kako su svi proslavljali kraj Drugog burskog rata 1902. godine; pričala je kako je to bilo kad su počeli da se pojavljuju prvi automobili i avioni…“
No, superbaka nije govorila samo o velikim temama.
"Bilo je i mnogo nevažnih stvari o kojima je pričala. Na primer o tome kako bi izlazila na ulicu kako bi presrela mlekara koji je prolazio u svojoj kočiji i prolaznicima prodavao mleko točeći ga iz velikih posuda“, rekao je Dejvid Voršop, 64-godišnji unuk gospođe Boldvin, dodajući kako bi njegova baka često napominjala kako ne postoji nešto poput “starih dobrih vremena“, jer ona pamti kada ljudi nisu mogli sebi da priušte da odu kod doktora i kada su deca bosonoga i gologlava trčala livadama.
Flori je bila jedno od sedmero dece. Udala se za supruga Kliforda 1920. godine, a on je umro 1973.. Više od 60 godina živi u kući koju je kupila pre početka Drugog svetskog rata. Najprije je radila u jednoj draguljarnici, ali više od 30 godina radila je u jednoj inženjerskoj kompaniji i u penziju otišla kada je napunila 75 godina.
"Baka je uvek govorila da je težak posao bio tajna njenog dugog i zdravog života. Kada je ona otišla u penziju u toj kompaniji su morali da zaposle tri devojke da rade posao koji je ona sama obavljala“, rekao je Florin unuk Dejvid.
