– Sanduk je načinjen od čamovine koja je specijalno obrađena, a poklopac od najfinije kože. Unutrašnjost je od svile i najskupocenijih materijala. Nabavio sam ga iz Slovenije i mada po Evropi mogu da se kupe sanduci koji koštaju i 10.000 evra, ovaj je trenutno najskuplji u ponudi tržišta nekadašnje Jugoslavije – kaže vlasnik firme Radiša Mihajlović Drnda.
Mada je "dijamant" izložen već dva meseca, još nije našao kupca, ali se Mihajlović puno ne uzbuđuje i tvrdi da će ga sigurno prodati.
– Iako je recesija uzela velikog danka kako u Evropi, tako i u Srbiji, ne plašim se da neću prodati ovaj sanduk. Jednostavno, Braničevski okrug je poznat po tome što se puno novca odvaja za svadbe, velelepne kuće, ali i za glamurozne sahrane. Tako je bilo i u ona "zlatna vremena", a tako je i sada – veli kroz smešak Mihajlović.
Miloševićev "mercedes"
Mada je Mihajlovićeva firma poznata po najboljem voznom parku u kome su poslednji modeli "mercedesa", i dan-danas, četiri godine od smrti Slobodana Miloševića, dobija zahteve da se pokojnici na poslednji ispraćaj voze automobilom koji je ispratio i nekadašnjeg predsednika Jugoslavije. |
Prema njegovim rečima, objašnjenje treba tražiti u mentalitetu srpskog naroda, koji je takav da se mnoge odluke ne donose samo na osnovu zdrave pameti, već i iz ljubomore ili želje za prestižom.
– Nema sumnje da je svakome na prvom mestu da ispoštuje pokojnika, ali dosta je to i stvar prestiža. Bitno je samo da ono što on plati bude glamuroznije od onog što je kupio komšija – smeje se naš sagovornik, i dodaje da je pre nekoliko dana imao ozbiljne mušterije za "dijamant", ali da su se ipak na kraju odlučili za jeftiniju varijantu.
– Odabrali su sanduk "amerikano" koji košta 2.500 evra, pre svega zato što je urađen od hrastovine. Međutim, potom su samo za sveže cveće i vence, izdvojili još 3.500 evra – kaže Mihajlović i dodaje da se za poslednji ispraćaj i dalje odvaja pozamašan novac, pa jedna sahrana zna da košta kao neka manja kuća ili luksuzniji automobil.
Početkom godine došla mu je ožalošćena porodica iz Obrenovca.
– Uzeli su jedan od luksuznijih sanduka, ali su tražili da se dopuni sa nekim stilskim figurama i detaljima u unutrašnjosti. Posle par meseci, stižu mi iz Uba i kažu da su bili na toj sahrani i da žele isti sanduk, ali da se doda duplo više nego što sam ovima. Pokušao sam da im kažem da je to zaista nepotrebno, ali nisu hteli ni da čuju – kaže vlasnik najvećeg pogrebnog zavoda u Srbiji.
