Naime, naučnici ističu kako se riba, koja može dostići veličinu do 30 cm, a u svom prirodnom staništu u jugoistočnoj Australiji živi na dubini od 800 metara, često nađe u mrežama iako je nejestiva.
|
Malo se kreće, uglavnom pluta ili leži na dnu, a ni plen ne lovi aktivno, već čeka da prođe kraj nje. |
Blobfish (Psychrolutes marcidus), ima želatinasto meso, tek nešto malo gušće od mora.Problem je u tome što živi na istim dubinama kao i razne vrste rakova, posebno jastoga tako da u mrežama završi zajedno s njima.
"Ova riba vrlo lako završava u mrežama, a koliko znamo ograničena je samo na vode južne Australije. Australijsko i novozelandsko dubinsko ribarenje mrežama spadaju u najaktivnija u svetu pa nije dobro biti ‘blobfish’ u tom delu sveta" rekao je profesor Kalum Roberts, stručnjak za floru i faunu okeana.
"Brojni stanovnici morskog dna ugroženi su ovim destruktivnim oblikom ribarenja. 2006. godine aktivisti za zaštitu okoline bili su vrlo blizu postizanja globalnog moratorija o ograničavanju dubinskog ribarenja mrežom, ali Island je uložio veto i tako u UN-u nije postignut dogovor", objasnio je.
