Protojerej stavrofor Predrag Azap, paroh u Iloku ističe da su simboli Božića: česnica, slama, položajnik i da svaki od njih ima svoju određeno značenje iz prošlosti.
Ali, ističe da je suština praznovanja Božića – odlazak u crkvu.
– Svi običaji su drugorazredna proslava Božića dok je ona prvorazredna zapravo učešće u Svetoj liturgiji i pričešće svetim Tajnama za život večni jer je Božiću prethodio post kojim su se vernici duhovno pripremali za ovaj praznik – ističe protojerej stavrofor Predrag Azap i dodaje da je proslava Božića kompletna samo ukoliko se na pravi način razume suština ovogo praznika.
– Poruka Božića je da je na taj dan Bog sišao ljudima i da se rodio Sin Božji, koji je uzeo ljudsko telo da bi ih približio sebi. Suština Hristovog rođenja i dolaska je bila i ostala da ljudima ukaže na smisao života i donese im zapovesti ljubavi. Ovaj svet počiva na ljubavi. Ako to imate, vaš život ima cilj i smisao – poručuje prota Azap i dodaje da se na božićno jutro, pre svitanja, oglašavaju sva zvona na pravoslavnim hramovima, a vernici obično pucanjem iz puška i prangija objavljuju dolazak Božića i božićnog slavlja.
– Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanija odela, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi!”. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, a oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Zatim sledi svečana trpeza gde je centralni događaj lomljenje česnice.
– U nekim sredinama gde živi naš narod česnica nije u vidu pogače nego je sličnija slatkim kolačima, ali suština je ista. Kada se radi o Bogu i o nama hrišćanima, mi želimo najviše večno da živimo u Bogu i sa Bogom, kao i radi Boga. Zato mi česnicom ukazujemo na telo Hristovo, koje je i hleb života – navodi prota Azap.
Zahvalnost Bogorodici
Najradosniji hrišćanski praznik slavi se tri dana. Drugi dan Božića se još naziva i Sabor Presvete Bogorodice i to je praznik kojim crkva odaje blagodarnost Bogomajci koja je prihvatila da buda smestište Nesmestivog i koja je donela Gospoda na svet. Crkva takođe poziva da proslava i ovoga dana započne Svetom liturgijom, i da se nastavi prazničnom trpezom kod kuće ili kod rodbine i prijatelja, jer je običaj da za razliku od prvog dana Božića koji se obeležava isključivo u porodici, ovoga dana izlazimo među bližnje ili ih dočekujemo otvorenog srca u svojim domovima.
Trećeg dana Božića crkva molitveno proslavlja Sv. Arhiđakona Stefana, prvomučenika za veru Hristovu.
Ovoga dana se obično po povratku sa bogosluženja čistila kuća i iznosila slama koja je unesena još na Badnji dan. U našem narodu je u zadnjih nekoliko decenija ovaj dan posebno značajan jer je Sv. Stefan zaštitnik najmlađe srpske države – Republike Srpske, te se ovaj praznik obeležava posebno svečano širom Srpske.
