Sve do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, vernici se pozdravljaju isključivo sa “Mir Božji, Hristos se rodi” i odgovorom: “Vaistinu se rodi!”
Za hrišćane, Božić je praznik veselja, ljubavi, sloge i praštanja.
Iguman manastira Prohor Pčinjski, arhimandrit Metodije objašnjava da je to zato što je rođenje Hristovo “kamen-temeljac svega”.
– Po Svetom Jovanu Zlatoustom, “rođenje Hristovo je ponovno stvaranje sveta, a ovaploćenje Boga Logosa je kamen-temeljac svega”. Velika i nadumna tajna rođenja Boga Logosa desila se u skromnoj vitlejemskoj pećini, koja od tog trenutka, jednom za svagda, postaje centar sveta – mesto Slave Božije i mesto utehe svim bogotražiteljima kroz istoriju. Rođenje Hristovo je praznik nebozemne radosti u kojoj zajedno učestvuju anđeli i sveti, a i svaka bogoljubiva ljudska duša ozarena svetlošću vitlejemske zvezde – kaže arhimandrit Metodije i poručuje da je Božić praznik koji nam ojačava veru i podseća na sve ono što smo kao stvorenja Božija i sinovi Božiji dužni da činimo.
Sveradosni pozdrav
– Sažimajući nam veliku i nadumnu tajnu Božića, Sveti Grigorije Bogoslov kaže: “To je naše svetkovanje. To danas praznujemo: Božiji dolazak ljudima – da bismo mi Bogu došli; ili da kažem pogodnije: vratili se. Da svučemo sa sebe starog čoveka i u novoga se obučemo i, kao što smo u Adamu umrli, tako u Hristu da oživimo, da se sa Hristom zajedno rodimo, i saraspnemo, i sapogrebemo, i savaskrsnemo”. Mir Božji – Hristos se Rodi! Od rođenja Bogomladenca evo već više od dve hiljade godina ovaj sveradosni pozdrav ide od usta do usta, od srca do srca ispunjavajući i zagrevajući ljudske duše čvrstom i nepokolebivom verom u Njegovu Svetu Crkvu koja je telo Njegovo a On glava – ističe arhimandrit Metodije.
Darovi
Arhimandrit Metodije kaže da je Božić dan kada su hrišćani “prozvani” da prinesu darove novorođenome Caru nebeskom.
– Slično trojici Mudraca sa istoka, koji su došli da se poklone Bogodetetu Isusu Hristu, i mi smo pozvani da se poklonimo i prinesemo darove novorođenome Caru nebeskom – Spasitelju sveta. Koje i kakve darove, možda se pitate. Zar nije ono što smo od Boga po dobru ove godine učinili naš veliki dar Bogomladencu? Ako smo gladnog nahranili, žednog napojili, bolesnog posetili, zar nismo time dar Bogu prineli? Ako smo životom svojim Boga proslavljali, živeći sveto i bogougodno, zar nismo time zlato vrline prineli? Ako smo Crkvu Božiju ljubili i svojom revnošću ukrašavali Dom Gospodnji, zar nismo time bogougodnu žrtvu prineli? Ako smo stradanje braće svoje u nevoljama videli, i svojim delom ih utešili, zar nismo time samom Hristu dobro učinili? Eto, Bogomladenac Hristos na svoju bezgraničnu ljubav od nas ljudi takve darove očekuje.
Badnjak
Božiću prethode Badnji dan i Badnje veče.
Ako se izuzmu gradovi gde se badnjak kupuje, u većini srpskih sredina po njega glava porodice ide u rano jutro.
Pre sečenja se drvetu nazove “Dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Uglavnom je to hrastovo drvo koje se u kuću unosi tek uveče kada se na pod doma posipa slama koja podseća na događaj roždestva Hristovoga u štali gostionice, na dete povijeno gde leži u jaslama. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku.
Vijanje
Više je različitih, ali i potpuno posebnih običaja za Božić među Srbima.
Protojerej stavrofor Predrag Azap kaže da su u srpskim mestima vukovarske i osječke regije, selima Trpinja i Bjelo brdo sačuvani običaji da se drugog dana Božića jašu konji, kada jahači “vijaju Božić”.
– Svečano okićeni konji sa jahačima momcima ili mlađim okićeni muškarcima, u galopu jure seoskim ulicama. Poenta ovog događaja i narodnih običaja je da mladići, konjanici svraćaju u kuće u kojima žive devojke za udaju, a domaćini ih časte pićem, rujnim vinom i domaćom rakijom.
Korinđanje
U Rumuniji je Božić specifičan po – korinđanju odnosno pevanju božićnih pesama koje se odvija ili na Badnji dan ili nekoliko dana pred Božić. Običaj je da se udruže deca, ili odrasli, pa čak i horovi tamo gde ih ima i posećuju srpske kuće, gde otpevaju nekoliko pesama, a domaćini ih posluže onim što imaju pripremljeno.
Vertepi
U Mađarskoj ali i u Vojvodini je posebno interesantan vertep, odnosno scenski prikaz svega onoga što se događalo u vezi sa rođenjem Isusa Hrista, a na osnovu biblijskog teksta, najčešće prilagođeno deci. Dakle deca, a retko odrasli, oblače se u stihare ili kostime i glume tri mudraca, pastire, Iroda i pričaju priču o dolasku Gospoda na svet.
Položajnik
I dok se u ranija vremena položajnik upućivao ka ognjištu kako bi džarao vatru grančicama badnjaka, u današnje vreme to se radi tako što odlazi do kamina ili šporeta i izgovara zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko u toru ovaca, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj!”
U stambenim zgradama položajnik na plamenu sveće pali listić badnjaka i izgovara zdravicu prema kući u kojoj je, a ako ima đaka, poželi im dobre ocene. Posle položajnikove zdravice, svi sedaju za prazničnu trpezu. Domaćin upali sveću, a domaćica tamjanom okadi ikone i celu kuću. Potom se, pre obeda, peva božićni tropar i pročita Očenaš.
Za trpezom se najpre okreće česnica i preliva vinom, pa se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U narodu postoji verovanje da će onaj ko u svom delu česnice nađe paricu čitave godine biti srećan.
Novčić za sreću
U božićnu česnicu domaćice pre pečenja uglavnom ubacuju zlatni, srebrni ili običan novčić. Česnica se lomi na više delova i to po određenom redosledu. Prvi deo česnice se lomi za Bogomladenca Hrista, zatim za kuću, a potom i za sve članove porodice. Onaj ko dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju, biće blagosloven i srećan cele godine. Novčić se čuva u kući i stavlja pored slavske ikone ili iznad ulaznih vrata.
