KRAGUJEVAC – Ako mi niko ne ponudi ništa, moraću da odem. U poslu kojim se bavim, sve se menja iz dana u dan. Stalno se uči, kreira. To je budućnost nauke, to je nešto što se svuda ceni i traži, tako priča najmlađi doktor nauka u istoriji Kragujevačkog univerziteta Aleksandar Novaković. Ima samo 25 godina, a njegova dela su već objavljena u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima. Nisam neko ko juri za novcem. Za mene je znanje jedino bogatstvo. Nažalost, vidim da se to kod nas ne ceni, da pametne i talentovane mlade ljude, kojih u Srbiji ima mnogo, niko i ne vidi – kaže mladi Aleksandar, koji je završio Prirodno-matematički fakultet, a onda doktorirao na Inženjerskom fakultetu.
x U Srbiji postoje 74 velike brane, a nauka kojom se bavi Aleksandar Novaković može državu da spase od budućih katastrofa. "Od tih brana, 30 odsto je starije od 40 godina, a većina od 25 godina. One propadaju, cure… Ovo što ja radim je bitno, jer može da predvidi katastrofu, ističe madi naučnik. Aleksandar se bavi veštačkom inteligencijom, napravio je kompjuterski program koji može da predvidi stanje velikih brana. U prevodu, može da spase ljude od katastrofe, od poplave, a državu od velike štete. Ali, njega država Srbija nije zaposlila. Sam je pronašao mesto u softverskoj privatnoj kompaniji.
x Doktorirao sam u februaru ove godine na tehnikama računarske inteligencije koja proučava ponašanje brana. A kad su one pravljene po Srbiji, takva nauka nije ni postojala. Suština je u tome da se podaci unose u računar: od padavina, nivoa vode, stanja brane, temperature betona u njoj, ako je nasuta, da li negde ima curenja, i još mnogo toga… Poenta je da se podaci sakupljaju i beleže godinama i da se pomoću veštačke inteligencije predviđa šta će i kada da se desi. Najrazvijenije države tako sprečavaju velike havarije ili znaju kada i šta treba da urade na vreme. Program koji sam napravio može da se koristi i za sve ostale sfere života. Može da predviđa buduća dešavanja u trgovini, industriji, pa čak i na berzi – tvrdi Novaković.
x Bio je stipendista Ministarstva nauke tri godine, a kada je završio škole, rekli su mu telefonom ‘da mora sam da se snađe’. "Moji majka i otac su mašinski inženjeri. Otac je magistar. Izgubili su posao u Zastavi i više od deceniju su na birou rada. Bio sam dete kada smo svi morali da odemo na selo i da se bavimo poljoprivredom. Iz fabrike, na ratarstvo… Pomažem roditeljima, i radim sa njima kad god mogu", priča Aleksandar, čovek koga znanje i titula doktora nauka nije iskvarila. Nigde nema vezu, a nije član nijedne stranke u Srbiji.
