U istinitost čuvene rečenice Branka Radičevića da je “od kolevke pa do groba najlepše đačko doba”, uverili su se, prošlog vikenda, učenici i roditelji Srpske etničke škole “Vuk Stefanović Karadžić“ u Kizborou.
Kao i na kraju svake godine, đaci su dobili diplome, zahvalnice, pehare, paketiće sa slatkišima. Međutim, učiteljice su ovog puta rešile da obraduju i roditelje. Bila je ovo, kako kaže direktorka škole Nada Miljanić, jedna neobična i izazovna godina za decu, učitelje, ali i za roditelje.
– Zato smo ovog puta rešili da nagradimo i roditelje, koji su mnogo učinili da deca redovno, subotom, pohađaju nastavu srpskog jezika u novim kovid uslovima – priča direktorka Nada.
– Bilo je to iznenađenje. Tako mali poklon, a tako vredan. Bila je to zahvalnost učiteljica, koje su i na taj način krunisale, i naš rad i trud. Vratile su nas mnogo godina unazad, kada smo bili deca. Bilo je fantastično – kaže Siniša Petković, otac 16-godišnje Milice, pošto je primio zahvalnicu.
Kaže da se rado seća svoje učiteljice Ankice, a da život čine mala stvari dobio je potvrdu kada je dobio ovo priznanje.
Iznenađeni su bili i Oliverovi roditelji, Dragana i Dragan Kuljanin, a Rada i Duško Babić, roditelji Andreje i Đorđa svoju diplomu su stavili na vidno mesto.
– Nisam ovo očekivala! Kada me je prozvala, iznenađeno sam upitala: “Učiteljice, šta sam ja to pogrešila?“ A, ono zahvalnica. Bilo je nešto posebno, ali i momenat da se setim školskih dana, i učiteljice Dubravke iz Zenice – radosno će Rada Babić.
S početkom pandemije, celokupan kolektiv srpske škole je, kako ističe direktorka, morao da promeni sve, od organizacije, načina učenja, do motivacije učenika i održavanja njihove pažnje.
– Nastava se odvijala preko zuma, materijale smo slali putem “gugl klasrum” aplikacije, a s roditeljima smo komunicirali vajberom i fejsbukom. Većina roditelja je prihvatila da deca nastave školu iako se pohađala putem interneta. Uložili smo mnogo u obuku i savladavanje metoda rada kako bi deci nastavu učinili interesantnom, zanimljivom – objašnjava direktorka Nada.
Učenica Milica Petković kaže da je ove godine, zbog korone, “baš bilo teško“.
– Ali, učiteljice su nas sve okupile, bili smo zajedno, i sve smo naučili. U engleskoj školi je bilo teže učiti, dok je u srpskoj bilo interesantno, zabavno, bilo je lepo – priča Milica.
Oliverova majka Dragana Kuljanin i sama radi na Univerzitetu Viktorija, kaže da je imala prilike da razgovara sa prijateljicama, čija deca uče ruski ili sudanski jezik, i da ni izbliza nisu bile zadovoljne organizacijom nastave i naučenim, kao što je ona.
– Čak su roditelji odustajali od škola i angažovali učitelje iz svojih matičnih zemalja. Učiteljice u srpskoj školi su se odlično organizovale, i izuzetno sam zadovoljna Oliverovim napretkom. Prvo, mnogo su učinile da motivišu i studente, ali i nas roditelje da ne odustanemo od nastave. Nije jednostavno, posebno za mlađe dete, a Oliver ima osam godina, da tri sata sedi ispred kompjutera, a pre toga je pet dana pratio nastavu u redovnoj školi – objašnjava mama Dragana.
Roditelji su, prema njenim rečima, mogli i sami da vide, koliki su trud uložile učiteljice, dajući deci različite zadatke, menjajući aktivnosti, redovno komunicirajući s roditeljima kako bi pratili napredak svoje dece.
– Veliki znak je upravo to da niko nije odustao – ističe Dragana.
Svi se roditelji slažu, da su neka deca možda kroz on-line učenje naučila bolje da pišu i čitaju, ali im je svakako najviše nedostajalo druženje.
– Bili smo baš srećni što smo se ponovo videli. Više volim da sam u školi, da mogu da vidim svu decu i učiteljice. Mogli smo da se vidimo i preko interneta, ali to nije isto. Nedostajali smo jedni drugima – priča učenica Milica i kaže da su poslednja dva vikenda bila prilika da se vršnjaci druže kao pre.
Direktorka Nada kaže da su izuzetno zadovoljni uspehom dece ove godine, koja su odlično napredovala i pored svih prepreka.
I dok su neki naučili i štampana i pisana slova, mama Rada kaže da je srećna što njena deca, Andreja i Đorđe danas međusobno razgovaraju na svom, srpskom jeziku.
– Engleski se lako nauči, a srpski se još lakše zaboravi. Trebalo je vremena, da se u njihovim malim glavama odigra proces, tako da danas pričaju srpski. Jedino kada žele nešto od bake da sakriju, onda govore na engleskom – s osmehom kaže mama Rada, sigurna da veliku zaslugu u tome ima Srpska škola “Vuk Stefanović Karadžić“ u Kizborou.
Kad zazvoni školsko zvono
– Naravno, da su učenicima najviše nedostajali drugari i druženje. Zanimljivo je da su mnogi od njih bili željni da čuju naše školsko zvono, koje je jedna stara klepetuša, poklonjena davno školi, koja je osnovana još 1973. godine – priča direktorka Nada.
Đaci će ponovo imati priliku da čuju zvono 6. februara 2021, kada počinje nova školska godina. Ove godine, kako bi pomogli roditeljima, da se finansijski oporave od kovida, školarina neće biti naplaćivana. Roditelji mogu ukoliko žele da daju donacije školi, ali će cela godina biti besplatna.
Preporuka dece i roditelja
Zadovoljni učenici i roditelji su najbolja preporuka jednoj školi. Tata Siniša samo žali što škola pri Crkvi sveti arhiđakon Stefan nema i 11. i 12. razred, tako da Milica dogodine kreće u drugu školu, kako bi nastavila da uči srpski jezik.
– Deca u školi se i igraju i druže, ali nauče i jezik, kulturu, običaje…Zato ćemo i drugu kćerku Milu, koja ima samo 20 meseci, sigurno upisati u istu školu – uveren je Siniša.
