Kako je agenciji Beta rekao vojni analitičar Aleksandar Radić, odmah nakon oslobođenja Beograda 1944. godine ulicama glavnog grada održan je defile oslobodilaca iz Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i sovjetske Crvene armije, ali se to nije smatralo paradom već je prva prava parada održana 1. maja 1945. godine, u vreme dok Drugi svetski rat još nije bio završen.
Ta ratna parada pripremana je desetak dana i ostala je zabeležena kao jedina čija je priprema trajala kraće od predstojeće mirnodopske beogradske parade koja je nazvana "Korak pobednika", i čije je održavanje najavljeno tek početkom oktobra.
Gotovo isto naoružanje kao 1975. i 1985.Radić je, takođe, rekao da je paradoks da će u defileu, među sredstvima koje proizvodi domaća vojna industrija, biti prikazan i artiljerijski samohodni sistem Nora, koji je prodat Bangladešu i koji se ne nalazi u naoružanju Vojske Srbije. "Paradoksalno je da će na paradi vojska prikazati gotovo isto naoružanje kao i na paradama 1975. i 1985. godine, a da će ulicama Novog Beograda prodefilovati baterija bangladeške artiljerije. To nema presedana u svetu", rekao je Radić. |
Radić je rekao da su sve ostale pripremane u garnizonima mesecima, pa čak i godinama unapred, jer se održavanje parade zakazivalo mnogo ranije, a da su završne pripreme u Beogradu trajale bar dvadesetak dana.
Govoreći o veličini predstojeće parade, Radić je rekao da ona sa oko 3.000 pripadnika koji neposredno učestvuju u defileu nije među najbrojnijim, jer su pojedine parade imale i duplo više od toga, a najbrojnija održana je 1961. godine, na dvadesetu godišnjicu ustanka, sa čak 9.000 učesnika.
On je, međutim, podsetio da je Jugoslavija imala više od 20 miliona stanovnika i značajno brojniju vojsku, pa je predstojeća parada jedna od najbrojnih kada se posmatra odnos između broja učesnika i snaga kojima raspolaže Vojska Srbije, a to je oko 36.000 ljudi.
"Kada se posmatra broj učesnika u odnosu na brojno stanje vojske, onda je primetno ogromno učešće efektiva. Leteće praktično svaki vazduhoplov koji može da poleti, da kažemo to bolno iskreno", rekao je Radić.
Povodom spekulacija o tome zbog čega je za dan parade izabran 16. oktobar, Radić je ukazao da je samo 1945. godine parada održana bas 20. oktobra, na dan koji se slavi kao dan oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu, ali da je već naredne godine održana 19. oktobra, jer je tog dana u posetu dolazilo poljsko državno rukovodstvo.
U prvoj polovini 50-ih godina parade su održavane različitih datuma povodom dolazaka brojnih visokih zvanica iz inostranstva, poput Haila Selasija, grčkog kralja, Gamala Abdela Nasera, Džavaharlala Nehrua, pa čak i tadašnjeg burmanskog predsednika.
U prve dve decenije druge Jugoslavije, parade nisu bile samo vojnog karaktera, već su korišćene da se osim vojne izrazi i privredna snaga zemlje i da brojne organizacije pokažu na koji način doprinose obnovi i razvoju mlade države.
Ta praksa je prekinuta 1965. godine kada je održana prva čisto vojna parada. Ta menifestacija značajna je i po tome što je, zbog svesti o tome da parade koštaju puno novca, nakon nje odlučeno da se vojne parade održavaju svakih pet godina. Takođe je odlučeno da se prekine praksa održavanja parada za 1. maj već da se prihvati 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Parada u vreme ekstremne štednjeGovoreći o troškovima za predstojeću paradu, Radić je rekao da njih nije moguće precizno izraziti, ali da se ona održava u vreme kada država poziva na ekstremnu štednju i kada vojska nikada nije bila u težem stanju po pitanju finansija. "Nikada vojska nije imala manje sredstava za nabavke i obuku kao i za finansiranje bilo čega što nije čisto preživljavanje. Parada ima ogroman značaj sa stanovišta promocije vojske među mlađim generacijama, ali ona dolazi u trenutku kada je situacija izuzetno teška. Samo gorivo za vozila i avijaciju je izuzetan trošak, a da se ne pominje amortizacija sredstava, njihovo prebojavanje i sredstva za dnevnice angažovanog ljudstva", rekao je Radić. On je dodao da u uređenom sistemu takav događaj ne bi trebalo organizovati ad hok, već da bi njegovo održavanje moralo biti ugrađeno u budžet za 2014. godinu. |
Do tada se značajnije obeležavanje 9. maja nije praktikovalo iz političkih razloga i otklona od Sovjetskog Saveza nakon krize Informbiroa, jer je taj datum percipiran kao dan sovjetske pobede u Berlinu, pa je parada najčešće održavana 1. maja, što je bio opšteprihvaćeni Praznik rada.
Parade su održane još i 1970. godine, zatim 1975. i 1985. godine. Parada 1980. godine nije održana zbog smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.