Koliko ima istine u proceni da bi nestankom pčela, za četiri godine nestao život na planeti, pitali smo i Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
– Pčele su direktno zaslužne za svaki treći zalogaj hrane koji pojedemo, a indirektno i svaki drugi. Znači, ako bi pčele sutra volšebno nestale, za najviše godinu dana nestalo bi dve trećine hrane na planeti. Jer one ne samo što oprašuju poljoprivredne kulture, već oprašuju i negajene kulture koje su deo lanca ishrane divljih i gajenih životinja. Poremećaj lanca ishrane bio bi poguban za čovečanstvo koje danas broji više od sedam milijardi ljudi.
Šta su glavni uzroci ugroženosti pčela?
– Glavni uzrok nestanka pčela je svakako njihovo trovanje nestručnom upotrebom pesticida u poljoprivredi, pre svega njihova upotreba u vreme cvetanja medonosnih biljaka, kada je to zabranjeno. Veliki problem je nizak nivo znanja poljoprivrednika o primeni pesticida, kao i crno tržište pesticida koje je veoma razvijeno. Maltene, u svakom selu u Vojvodini imate po jednu kuću gde možete nabaviti pesticide na crno, često i one koji su apsolutno zabranjene i u EU i u Srbiji! Izuzetne probleme pravi i zaprašivanje komaraca iz aviona, što desetkuje pčelinja društva, tako da pčelari više nemaju prihoda, niti motivacije da gaje pčele.
Koja su područja u Srbiji najugroženija?
– Najugroženija su naravno voćarska područja, ali i Vojvodina zbog ilegalnog tretmana semena suncokreta sredstvima na bazi insekticida neonikotionida, što je zabranjeno i u EU i u Srbiji. Mnogi poljoprivrednici se ne pridržavaju propisa, tako da ako preselite košnice na takvu parcelu, ostaćete bez pčela!
Kakav se med jede u Srbiji?
– Naš med je vrhunskog kvaliteta, kao i sav med sa Balkana, i zato se uspešno izvozi, najviše u EU. Nažalost, najmanje ga jedu u Srbiji. Godišnje izvozimo od 2.000 do 3.300 tona meda godišnje. Izvoz je i veći, jer značajne količine prelaze ilegalno u BiH.
Prevaranti u akciji
– U Srbiji još uvek na tržištu ima oko trećine falsifikata, što je poseban problem, ali je država mnogo uradila na suzbijanju lažnog meda jer ih je 2015/16. bilo i do 95 odsto. Morali smo, kao i kod trovanja pčela, da podignemo problem na visok nivo, jer je postalo nemoguće baviti se pčelarstvom pošto su falsifikati preplavili tržište – kaže Rodoljub Živadinović.
Prinosi veći za stotine miliona evra
– Više od 75 procenata gajenih biljaka direktno zavisi od pčela kao oprašivača. Pčele oprašivanjem svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra, dok samo jedna košnica podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra! Tu se najbolje vidi koliko je prihod od prinosa meda za pčelare simboličan u odnosu na opštu korist od pčela i pčelarstva – ističe Živadinović.
