Plave zone su pet različitih zajednica „rasutih“ širom sveta kojima je zajedničko to što imaju najveću koncentraciju stanovnika koji žive preko 100 godina. Njihova dugovečnost leži u specifičnom načinu života, između ostalog i ishrani.
Plave zone je detaljno istražio autor Dan Betner, a posebno je zanimljiva njegova analiza različitih vrsta ishrane u svakoj regiji. Naime, kao mesta na kojima žive najdugovečniji ljudi „označena“ su Ikarija u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Sardinija u Italiji, Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki.
Jasno je da svako pripada različitim kulturama i podnebljima, te je nemoguće da se potpuno preklapaju kad je ishrana u pitanju.
Svi jedu raznoliku hranu bogatu vlaknima, povrće, voće, mlečne proizvode i malu količinu mesa i ribe, ali bilo je lako odrediti još nekoliko važnih zajedničkih elemenata. Tačnije, uobičajene namirnice koje se konzumiraju.
Naime, dok moderan svet drži dijete izbacujući ugljene hidrate iz ishrane, najdugovečniji ljudi žive na njima.
Ispostavilo se da većina stanovnika plavih zona obično jede kombinacije zdravog skroba. To uključuje cele žitarice, mahunarke i krompir. Povrće je bilo na drugom mestu za svaku zonu, zajedno s voćem, odnosno sve namirnice bogate vlaknima i hranjivim sastojcima biljnog porekla.
Važno je napomenuti da, kada je reč o ugljenim hidratima, ove zajednice konzumiraju cele žitarice poput zobi, ječma i smeđeg pirinča. Hleb sadrži cele žitarice i uglavnom se peče u domaćinstvima.
Batat je osnovna namirnica za zajednicu na Okinavi. Mahunarke, kao što su pasulj, leblebije i sočivo, takođe se smatraju osnovnim namirnicama za mnoge druge zajednice. U Loma Lindi se uz povrće češće konzumiraju mahunarke i proizvodi od soje, dok je procenat žitarica u njihovoj ishrani znatno manji.
