Danska kraljica Margareta II, koja je ujedinila i modernizovala dansku monarhiju, objavila je danas da se odriče prestola.
Osamdesetdvogodišnja kraljica, poznata po svom umetničkom daru, strastvenom pušenju i sedoj punđi, prva je žena na danskom prestolu.
Drugi je najdugovečniji monarh u danskoj istoriji, a posle smrti Elizabete II, svoje daleke rođake, bila je i najdugovečniji evropski monarh.
Margareta II na presto je stupila 1972. kada je podrška danskoj kraljevskoj porodici bila u padu, ali je tokom svoje dugogodišnje vladavine doprinela obnovi njenog ugleda.
– Uspela je da bude kraljica koja je povezivala dansku naciju u vreme velikih promena: globalizacije, pojave multikulturalne države, ekonomskih kriza 1970-ih, 1980-ih i ponovo od 2008. do 2015, te u pandemiji – rekao je istoričar Lars Hovebake Sorensen za AFP.
Osnov njene popularnosti je u tome što je kraljica apsolutno apolitična, rekao je.
Margareta je stupila na presto sa 31. godinom u januaru 1972. nakon smrti svog oca, Frederika IX.
Majka dvojice dečaka, koja sada ima osmoro unučadi, bila je prva žena koja je postala kraljica u jednoj od najstarijih monarhija u Evropi. Danska kraljevska loza potiče od Gorma Starog iz 10. veka.
Premda je službeno prva danska kraljica, uzela je ime Margareta II u čast Margareti I koja je vladala Danskom od 1375. do 1412, ali nikada nije imala zvaničnu titulu.
Kada je postala kraljica, samo je 45 odsto Danaca podržavalo monarhiju, većinom verujući da joj nema mesta u modernoj demokratiji.
Tokom svoje vladavine uspela je da se kloni skandala i pomogla je modernizaciji institucije, dopustivši, na primer, svojim sinovima da se venčaju sa ženama koje nisu kraljevskog porekla.
Danas, pet decenija kasnije, danska monarhija jedna je od najpopularnijih na svetu i uživa podršku više od tri četvrtine Danaca.
Margareta je rođena u Kopenhagenu 16. marta 1940., samo sedam dana nakon nacističke invazije na Dansku. Bila je najstarija od tri sestre, ali kada je rođena, danski zakon o nasleđivanju zabranjivao je ženama da nasleđuju presto.
Zakon je promenjen 1953. posle referenduma, pod pritiskom nekoliko uzastopnih danskih vlada koje su bile svesne da društvo treba modernizovati.
Kraljica, koju porodica i podanici od milja zovu Dejzi, uspela je da održi monarhiju relevantnom ne umanjivši joj status.
Danska nema tradiciju abdikacije, a s obzirom na to da je kraljica odličnog zdravlja to pitanje nikada nije ozbiljno postavljeno. U maju se na primer vozila na “vozu smrti” u zabavnom parku Tivoliju u Kopenhagenu, šešira čvrsto pričvršćenog na glavi.
Njen najstariji sin, 54-godišnji prestolonaslednik Frederik, trebao bi da je nasledi na tronu.
Blistavih plavih očiju i širokog osmeha, poznata je po svojoj opuštenosti i zaigranosti te po angažmanu na danskoj kulturnoj sceni. Bavi se slikarstvom, a kao kostimografkinja i scenografkinja radila je više puta za Danski kraljevski balet i Dansko kraljevsko pozorište.
Studirala je na Kembridžu i Sorboni i tečno govori engleski, francuski, nemački i švedski. Učestvovala je u teškim prevodilačkim projektima, uključujući 1981. danske verzije romana Simon de Bovoar „Svi ljudi su smrtni“ pod pseudonimom u saradnji sa suprugom princom Henrikom, rođenim u Francuskoj.
Pažnju javnosti privlači ipak najviše svojim slikama i crtežima. Ilustrovala je nekoliko knjiga, uključujući dansko izdanje iz 2002. Tolkinovog Gospodara prstenova i slike joj se izlažu u muzejima i galerijama u Danskoj i u inostranstvu.
