Septembar je Svetski mesec Alchajmerove bolesti, i ima za cilj da podigne svest i preispitivanje stigme oko Alchajmerove bolesti i demencije.
Kerolajn Skejts, zamenica direktora razvoja “Admiral Nurse” u “Dementia UK”, ističe, pre svega, da Alchajmerova bolest i demencija nisu iste stvari.
– Demencija je krovni pojam za niz stanja koja utiču na mozak, a koja se postupno pogoršavaju tokom vremena sa simptomima koji obično uključuju probleme sa pamćenjem, razmišljanjem i komunikacijom, što dovodi do smanjenja veština potrebnih za svakodnevni život – navodi Skejts.
Postoji preko 200 različitih podvrsta demencije. Alchajmerova bolest je jedna od njih i to je najčešći oblik demencije, prouzrokovan nakupljanjem određenih vrsta proteina u mozgu, što rezultira smrću moždanih ćelija.
To nije jedina stvar koja se često pogrešno shvata o ovim stanjima. Postoji još nekoliko činjenica o demenciji oko kojih su ljudi često u zabludi.
Demencija može da utiče na ljude u bilo kom životnom uzrastu
Iako je veća verovatnoća da će ljudi stariji od 65 godina dobiti dijagnozu, demencija ne pogađa samo starije osobe.
– Frontotemporalna demencija najčešće se dijagnostikuje između 45 i 65 godina, iako je ljudi mogu dobiti ranije ili kasnije u životu – kaže dr Fran Vandeli.
On dodaje da “uglavnom postoje dve vrste frontotemporalne demencije, koje obično počinju promenama ponašanja i emocionalne kontrole ili problemima sa govorom”.
Nije uvek nasledna
Samo zato što roditelj, baka, deda ili drugi član porodice ima demenciju, ne znači automatski da ćete je i vi dobiti.
– Razvoj demencije nije neizbežan, a toliko je mnogo faktora koji imaju ulogu u zdravlju i mentalnom blagostanju da ima više smisla usredsrediti se na zdrav život – kaže dr Vandeli.
Ishrana i demencija su povezani
– Dijabetes tipa 2 i visok krvni pritisak povezani su sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije – ističe dr Vandelli.
Uopšteno govoreći, prekomerna telesna težina može da znači veću verovatnoču da ćete razviti stanja poput dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska, zbog čega zdrava ishrana može da pomogne u smanjenju rizika.
Fizička aktivnost može da spreči demenciju
Osim zdrave ishrane, vežbanje i kretanje mogu da pomognu u smanjenju rizika od demencije.
– Koristan je i ples uz vašu omiljenu muziku – smatra doktor.
Osoba može da nastavi da živi pozitivno i nakon dijagnoze
Dijagnoza demencije ne znači uvek da će se nečiji kvalitet života iznenada pogoršati.
– Mnogi ljudi nakon dijagnoze demencije mogu da nastave da rade, voze i žive punim i produktivnim životom – kaže Skejts.
Ona dodaje da “iako ne postoji lek za demenciju, postoje tretmani za ublažavanje stanja i povećanje kvaliteta života“.
Ne bi trebalo uvek ispravljati osobu sa demencijom
– Ljudi sa demencijom mogu da postanu zbunjeni i dezorijentisani, zbog čega ponekad veruju u stvari koje nisu istinite – kaže Skejts.
Iako bi prijatelji ili članovi porodice mogli da osete potrebu da ih stalno ispravljaju, to nije uvek najbolji pristup.
– Bolje je da pokušate da objasnite na smiren način šta se događa, bez rasprave ili ispravljanja – predlaže Skejts.
Kontrastne boje mogu da pomognu pacijentima sa demencijom u snalaženju
Kretanje po kući može da bude teško za one koji imaju problema sa percepcijom dubine i udaljenosti.
– Korišćenje kontrastnih boja može da pomogne osobama sa demencijom da se snađu u svojim domovima i drugim okruženjima – kaže dr Vandeli.
On je naveo kao primer da se promenom boje posteljine ili nameštaja može postići lakše snalaženje u trenucima zbunjenosti i pogubljenosti.
Pa jedna od zabluda je to, da je Alchajmerjeva!