Ako sa svojim najboljim prijateljima oduvek maštate da živite u istoj zgradi ili barem komšiluku kako biste se redovno viđali bez da za ugovaranje susreta potrošite pet dana, a za realizaciju tog plana isto toliko (posebno ukoliko živite u velikom gradu) evo jedne vesti koja uliva nadu da je to izvodljivo – u manjoj ili većoj meri.
Verovatno ste o ovome i sami maštali sa svojim prijateljima, ali neki su uspeli u tome. Naime, četiri bračna para i osmoro najboljih prijatelja iz Teksasa, unazad 20 godina sve rade zajedno i toliko su bliski da svima deluju kao jedna porodica. Iako žive relativno blizu jedni drugima, ne viđaju se onoliko često koliko bi želeli, zbog čega su odlučili da udruže kapital i zajedno izgrade mini grad nedaleko od Ostina.
Ove bračne parove njihovi domovi čija je površina po malo više od tridesetak kvadrata, koštali su po 40.000 dolara iliti nepunih 36.500 evra, pa vi vidite.
Dizajnirao ih je arhitekta Met Garsia, čija su uža specijalnost energetski održive zgrade, pa ove kuće imaju unutrašnje zidove sa refleksnom površinom i dvoslojne staklopaket prozore koji zadržavaju toplotu.
Predivan enterijer krase drveni elementi sa naglaskom na šperploču, za koju su se, između ostalog odlučili, jer ne košta mnogo.
Iako po kvadraturi nisu preterano prostrane, ove drvene kućice su – što bi se reklo – funkcionalne: zahvaljujući pametnom planiranju prostora, koji obiluje policama i prozorima, deluju mnogo veće nego što jesu.
Osim toga, nijedna kuća nema kuhinju, jer su prijatelji želeli jednu zajedničku, budući da nemaju nameru da obeduju odvojeno, pa su napravili prostor za kuvanje i uživanje u specijalitetima, koji se prostire na čitavih 140 kvadrata. Kako će se organizovati oko zajedničkog obeda – ne znamo.
To pokazuje da je ovo jedan od samo nekoliko delova njihovog mikrograda za koji nisu štedeli prostora: u ovoj kuhinji postoji ogroman frižider i špret kakav koriste profesionalci u restoranima. Radna površina od crnog granita razdvaja trpezariju od dnevne sobe, dok su ostali delovi u skladu sa enterijerom kuća – mnogo drvenih elemenata i prirodnog svetla.
Iako su dovoljni jedni drugima, osmoro prijatelja imaju porodicu i prijatelje i izvan svoje grupe, zbog čega su napravili i jednu gostinjsku sobu sa velikim francuskim krevetom i drvenom garniturom za sedenje.
Kuće su raspoređene tako da nijedna ne blokira pogled ostalima, zbog čega se vodilo računa i o pozicijama prozora, kroz koje se okolina maksimalno dobro vidi, osim što je unutrašnjost kuća odlično osvetljena prirodnom svetlošću.
Krovovi su napravljeni tako da sakupljaju kišnicu koja se s njih sliva u posebne komore u koje može da stane skoro 20.000 litara. Zahvaljujući njima, parovi mogu da se tuširaju prirodnom vodom i uživaju blagodeti moderne arhitekture.
– Ovo mesto je divno, ali je u pitanju sušan predeo. Zato želimo da uradimo sve što je u našoj moći da štedimo vodu, posebno za zelenilo kog ovde baš i nema previše, kaže jedan od članove ove male komune Fred Zip.
Osim krova, i ostali elementi kuća služe svojoj svrsi, pa su spoljašnji zidovi obloženi čelikom čija je uloga da reflektuje svetlost, kako bi kada krenu teksasške vrućine, u kućama bilo što svežije.
Iako se još nisu uselili u svoju oazu, osmorka poslednje pripreme privodi kraju: treba još da zasade povrtnjak, ali se unapred raduju tome šta će sve imati u sopstvenoj bašti.
– Kao da živimo u Diznijevom filmu: svuda oko nas su zečevi, risevi, jeleni i mnogo različitih vrsta ptica, i što smo duže ovde, više stvari otkrivamo, priča Zip.
Izvor: Daljine.rs
