Ako ste primetili da ne vidite dobro objekte koji su udaljeni od vas, kao što su saobraćajni znaci sve dok im se ne približite na nekoliko metara, ali s druge strane knjigu možete da čitate bez ikakvih problema, sva je prilika da je u pitanju kratkovidost (dioptrija minus) tj. miopija.
Kratkovidost je stanje koje se javlja kod velikog broja ljudi i jedno od najučestalijih “problema” sa očima. Na svu sreću, miopija se veoma lako može popraviti nošenjem naočara, sočiva ili pomoću operacije.
Šta uzrokuje kratkovidost?
Kad je u pitanju kratkovidost ili minus dioptrija, krivca treba da tražite u strukturi vašeg oka. Kada je očna jabučica previše dugačka ili je rožnjača – zaštitni deo vašeg oka previše zaobljen, svetlost koja dolazi do oka s prednje strane mrežnjače se jednostavno ne fokusira na pravi način. Jednostavnijim rečnikom rečeno, ne vidite dobro i potrebna vam je dioptrija na daljinu.
Slika koju vidite se fokusira s prednje strane mrežnjače, dela oka koji je osetljiv na svetlost, umesto direktno na mrežnjače i upravo to uzrokuje zamagljen vid. Ovo stanje lekari nazivaju i refraktivna greška.
Koliko vremena provodite u zatvorenom, a koliko na otvorenom prostoru, takođe može uticati na vid i zdravlje očiju. Ukoliko provodite nesrazmerno mnogo vremena čitajući, pišući ili za računarom to može biti okidač za kratkovidost ili miopiju. Ipak, u većini slučajeva stvar je genetike i ako vaši roditelji imaju kratkovidost, vrlo je verovatno da ćete i vi biti kratkovidi.
Iako kontrast između spoljne i unutrašnje svetlosti može povećati stepen kratkovidosti tokom razvojne faze, važno je da svojim očima obezbedite dobar balans između sunčeve i veštačke svetlosti. Na daj način delovaćete na to da se smanji opterećenje na vaše oči, a samim tim smanjiće se i stepen kratkovidosti.
Verovali ili, kratkovidost ili miopija ima veze i sa demografskim kategorijama pa je tako dokazano da je češća kod ljudi sa azijskim poreklom. Kad je u pitanju starija populacija, kod njih je kratkovidost najčešće rani pokazatelj katarakte. Iako se najčešće javlja u pubertetu može se javiti u bilo kom uzrastu.
Koje vrste miopije postoje?
Visoka kratkovidost koje se definiše kao nešto ozbiljnije stanje od obične miopije. U slučaju visoke miopije očna jabučica raste više nego što bi trebalo i postaje veoma dugačka s prednje i zadnje strane. Pored toga što izaziva da nam je potrebna dioptrija na daljinu, ovaj oblik kratkovidosti može povećati rizik i za neka druga stanja kao što su katarakta, glaukom ili odvojena mrežnjača.
Degenerativna kratkovidost se još naziva i patološka ili maligna miopija, veoma je retka, a obično se nasleđuje od roditelja. U slučaju ove vrste kratkovidosti, očne jabučice postaju duže veoma brzo i na taj način nastaje ozbiljna miopija. Degenerativna kratkovidost najčešće se pojavljuje u tinejdžerskim ili adolescentskim danima. Degenerativna miopija se često pogoršava kako odrastamo. I ovaj oblik miopije može povećati rizik od nekih drugih stanja kao što su odvojena mrežnjača, abnormalan rast krvnih sudova oka i glaukom.
Koji su simptomi koji ukazuju na miopiju?
Kad su u pitanju simptomi koji će vam pomoći da prepoznate da li je u pitanju kratkovidost ili ne, stvari su veoma jednostavne. Simptomi miopije su sledeći:
- Zamagljen vid kada gledate predmete koji su udaljeni.
- Potreba da čkiljite ili delom zatvorite oči da biste bolje videli.
- Glavobolja uzrokovana naprezanjem očiju.
- Poteškoće sa vidom za vreme vožnje, posebno noću.
- Kratkovidost se obično detektuje u detinjstvu i to između ranih školskih dana i tinejdžerskih godina i zato je veoma važno da obratite pažnju da li vaše dete pokazuje neke od simptoma.
- Čkiljenje.
- Potreba da sede blizu televizora, monitora ili školske table.
- Niste svesni udaljenih predmeta.
- Žmirkanje.
- Dete često trlja oči.
Kada je potrebno da se javim doktoru ukoliko sumnjam na kratkovidost?
Ako vam problem sa prepoznavanjem udaljenih predmeta uzrokuje poteškoće kod obavljanja svakodnevnih obaveza ili ako vam kvalitet vida utiče na kvalitet života, onda je vreme da posetite oftalmologa koji će odrediti stepen kratkovidosti i dati vam savrt šta je u vašem slučaju najbolja opcija za korekciju vida.
S obzirom na to da problemi sa vidom nisu uvek lako uočljivi postoje određene preporuke kada bi i koliko često trebalo kontrolisati oči.
Ukoliko ste odrasla osoba koja je pod visokim rizikom od bolesti oka kao što je glaukom, onda bi trebalo da idete na redovne kontrole očiju koji uključuju širenje zenica svake dve godine, čak i ako ne primetite nikakve simptome i to kad napunite 40 godina. Ako pak ne spadate u rizičnu grupu, ne osećate nikave simptome onda bi trebalo da kontrolišete oči po sledećem rasporedu:
- Svakih pet do deset godina između 20. i 30. godine
- Svake dve do četiri godine izmađu 40. i 45. godine
- Svakih jedne do tri godine između 55. i 64. godine
- Svake ili svake druge godine nakon navršenih 65. godina
- Ako nosite naočare, kontaktna sočiva ili imate određene probleme, onda na kontrole treba da idete redovno, po preporuci vašeg oftalmologa.
Korekcija minus dioptrije
Dijagnoza miopije ili kratkovidosti se postavlja nakon osnovnog pregleda oka koji uključuje procenu refrakcije kao i fizički pregled oka. Procenom refrakcije se utvrđuje da li imate neki problem sa vidom kao što su kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam ili presbiopija.
Nakon postavljanja dijagnoze, doktor će vam preporučiti nekoliko vrsta korekcije minus dioptrije koje podrazumevaju nošenje korektivnih sočiva u vidu:
Naočara za vid koje su najjednostavniji način za izoštravanje vida koji je kratkovidost pogoršala, a trenutno postoje razne vrste stakala kao što su: bifokalna, trifokalna i progresivna multifokalna stakla.
Kontaktna sočiva se nose direktno na oku, dostupna su u raznim varijantama i materijalima, uključujući meka i tvrda, gas propusna u kombinaciji sa sferičnim, toričnim i multifokalnim dizajnom. Pitajte svog oftalmologa koje su prednosti i nedostaci određenih kontaktnih sočiva i šta bi moglo biti najbolje za vas kada je u pitanju dioptrija minus.
Laserska operacija oka je u poslednje vreme veoma popularan vid korigovanja dioptrije jer se radi o trajnom rešavanju problema. Tokom ove operacije hirurg pomoću lasera ili nekog drugog alata stvara tanki preklop na samom vrhu površinskog sloja rožnjače. Posle toga rožnjača se oblikuje pomoću drugog lasera, a režanj se vraća na svoje mesto.
Ako vam lekar potvrdi da je u pitanju miopija veoma je važno da sledite neke savete koji će vam sigurno pomoći da usporite progresiju prirodnim putem.
- Redovno odlazite na preglede.
- Kontrolišite hronična oboljenja, ako ih imate.
- Zaštitite oči od sunca.
- Sprečite povrede oka.
- Neka vam ishrana bude bogata nutrijentima.
- Ostavite cigarete.
- Koristite prava korektivna sočiva.
- Uvek koristite dobro osvetljenje.
Javite se vašem oftalmologu ukoliko vam se javi iznenadni gubitak vida sa ili bez boli, iznenadno zamagljen vid, dupli vid, bljesak pred očima, crne tačkice.
