U kalendaru ljubitelja dobre kapljice iz Subotice, a i šire, druga subota novembra ima snagu skoro kao “crveno slovo”! Tada se održava Festival mlade rakije u Ljutovu kod Tavankuta. Kažu da na dan tog “pokretnog praznika” ne treba raditi teške poslove i davati velika obećanja. Za hodočašće valja nazuti staru obuću i uzdržati se od mešanja pića, da vas sutra ne bi bolela glava.
Organizatori su izbrojali da je na ovogodišnjoj Ljutovskoj rakijadi, koja je po 14. put održana na salašu porodice Kopilović, bilo nekoliko hiljada posetilaca, uz 43 izlagača na čijim štandovima se točilo desetak vrsta “čarobnog napitka” – od viljamovke, jabukovače, kajsijevače, šljive, dunjevače i loze, do rakija od trešnje, breskve i meda. Oko 110 takmičara poslalo je više od 300 uzorka koje je ocenjivao stručni žiri predvođen profesorom doktorom Ninoslavom Nikićevićem, našim vodećim ekspertom za rakije. Odlučivanje je bilo teško, ali na kraju su izabrani najbolji – prvu nagradu festivala dobio je Marin Skenderović za viljamovku, druga je bila dunja destilerije Pjur frut iz Rače, dok je treće mesto osvojio Darko Milunović za šljivu.
– Ocena žirija je da je ova godina, generalno, bila bolja za rakiju nego prethodna. Neki uzorci su bili veoma kvaliteni, naročito u kategorijama dunje, viljamovke i kajsije. U kategoriji kajsije imali smo i najviše prijavljenih uzoraka – čak 74. Takmičari su došli bezmalo iz svih delova Srbije. Cilj nam je da domaću rakiju podignemo na viši nivo, promovišemo male proizvođače i tradiciju pečenja rakije u Subotičko-horgoškoj peščari, da se ne pije sve i svašta, nego ono što je zaista kvalitetno – objašnjava Saša Kopilović, organizator ove manifestacije.
Porodična tradicija
Pobednik Marin Skenderović došao je iz komšiluka, pošto se njegov salaš nalazi na 500 metara udaljenosti od imanja Kopilovića.
– U mojoj kući je proizvodnja rakije porodična tradicija. Prošle godine sam na ovom festivalu osvojio srebro za viljamovku, pa smo se trudili da poboljšamo kvalitet i u tome uspeli – izjavio je Skenderović za “Vesti”.
Inače, mnogi od ovdašnjih izlagača su dobitnici medalja na drugim takmičenjima, tako da se odlično piće može dobiti po pristojnoj ceni. Jedan od njih je Predrag Pandurov, bajker, ratar i pecaroš iz Kikinde. On je nedavno osvojio četiri zlatne i tri srebrne medalje na Rakijadi u Pančevu, iako mu je to bilo prvo učešće na manifestaciji tog tipa. Kroz razgovor, uz “bajkerku” od dunje, saznajemo da “kruška” mora da odleži šest godina kako bi se iz nje izvukla maksimalna aroma.
– Za mene je ovo hobi i tako će i ostati. U pravljenju rakije pomažu mi kolege bajkeri, sa njima je najviše i trošim, pa se može reći da funkcionišemo kao nekakva bajkerska komuna. Za dobar destilat treba ispuniti nekoliko uslova. Treba koristiti zrelo i čisto voće, zatim sledi pravilno sitnjenje, kontrolisana fermentacija, pravovremeno pečenje i pravilno odležavanje – objašnjava Predrag koji se i u Ljutovu okitio sa velikom zlatnom i tri srebrne medalje, a dobio je i pehar za najbolje ocenjenu “višnju”.
Posebna priča Festivala mlade rakije u Ljutovu su posetioci, i to u najboljem smislu reči. Ima ih sa raznih strana, mada preovlađuju lokalci. Tu su i žene i muškarci svih životnih dobi, uključujući i majke s malom decom koje znaju da uživaju u piću, a da ne poblesave. U Ljutovu, hvala bogu, nema onakvih scena potpune razuzdanosti, kakve se, recimo, mogu videti u Guči ili na Egzitu. Kako dan odmiče, dešava se da neko slučajno prevrne čašu, ili da nekome klecnu kolena, ali se sve, uglavnom, na tome i završi.
Sve rade iz ljubavi
Ovi ljudi, kao i toliki drugi koje sam upoznao u Ljutovu, rade to što rade iz ljubavi. Zato što to vole. Atmosferu na ovoj svetkovini, najbolje je, možda, opisao onaj veseljak, koji je jedne televizijske emisije posvećenoj Ljutovskoj rakijadi, pomalo zaplićući jezikom, rekao: “Toliko pozitivne energije, svi pijani, niko nikome ne j..e mater, niko nikoga ne vređa, toliko pozitivnog… Ja ne mogu to da opišem.” Taj gospodin se zove Gabor Rudić i sreo sam ga u masi ljudi na ulazu, sa dvojicom prijatelja. Još uvek ga, kaže, prepoznaju, ali sve manje, jer je od one emisije prošlo tri godine.
Zanimalo me da li je zadovoljan u kom se pravcu razvija Festival, koji je vremenom postao znatno posećeniji, nego ranije.
– Znaš kako, ja mislim da se uopšte ne razvija, praktično je sve isto kako je bilo i zato sam zadovoljan. To je ta opuštena atmosfera, znaš šta hoću da kažem, da ne citiram sam sebe…
U posao iz inata
Dok se na većini sličnih festivala samo šalju uzorci, publika je u Ljutovu, da tako kažemo, u prisnijem dodiru s rakijom, što svemu daje posebnu draž. Za 550 dinara, koliko košta ulaznica, dobija se rakijska čašica, koja je ujedno i propusnica za neograničenu degustaciju na štandovima izlagača, gde će vam, osim pića, često ponuditi i meze – kulen, kačkavalj, kisele krastavčiće i slično.
“Uzorkovanje” smo, po preporuci, započeli viljamovkom Šandorčanina Zlatka Tomića, ispečenom dva dana uoči rakijade. Ovo mu je, kaže, peti put da ovde dolazi, a najveće dostignuće druga nagrada Festivala, baš za viljamovku.
– Godinama se bavim uslužnim pečenjem, ali smo na takmičenja krenuli iz inata jer su šogoru rekli da ne ume da napravi dobru rakiju. A kako da bude dobra, ako nemaš kvalitetno voće? Dobru rakiju ćeš prepoznati tako što kad popiješ jednu čašicu, ona vuče drugu. Nema šta da se stresaš – kaže Tomić.
Kuvari za ponos
Zahvaljujući šandorskim vezama, svratio sam i u bekstejdž, iza glavne bine, gde je vredna multinacionalna ekipa kuvara pripremala čvarke. Zapisao sam i njihova imena: Miroslav Rudinski, Marinko, Atila (koji osmu godinu kuva čvarke na Festivalu), Mirko i Đile. Za dva dana, rekli su mi, skuvali su 700 kilograma slanine.
– Juče sam bio za kazanom do osam uveče i posle otišao da obavim neki posao, tako da sam legao oko jedan posle ponoći. Jutros sam ustao u pet, da bismo ovde sve uradili na vreme. Ovo je poslednja tura i nadam se da ću stići da malo prošetam pre proglašenja pobednika – kazao je Rudinski.
Aroma mlade rakije
Mlada rakija se pije nekoliko meseci posle pečenja. Ne odležava, a kvalitet se određuje u zavisnosti od toga koliko se u piću oseća aroma voća od koga je napravljena. Jača je od rakije koja je odležala. Ipak, ponuda na Festivalu u Ljutovu toliko je kvalitetna da vas neće boleti glava, čak i ako popijete malo više nego što ste sebi smeli da dozvolite.
Skromni počeci
Festival mlade rakije u Ljutovu organizuje Udruženje proizvođača i ljubitelja rakije Subotička peščara, u znak sećanja na Blaška Kopilovića, poznatog i uglednog poljoprivrednog proizvođača iz ovog kraja. Počelo je skromno, tako što se desetak drugara koji su pekli rakiju okupilo da je degustira i međusobno uporedi. Danas je ovo, bez preterivanja, jedan od najboljih festivala mlade rakije u Srbiji.
