Svetlana Kitić je zvanično najbolja rukometašica svih vremena. Ceca Nacionale bila je član najtrofejnije ekipe u istoriji našeg rukometa, Radničkog sa Crvenog krsta. Sa “krstašicama” je osvojila Kup šampiona 1980. i 1984, a 1986. Kup pobednika kupova.
Ceca je ušla u besmrtne još 1988, kada je IHF proglasio za najbolju igračicu sveta te godine. Rođena Tuzlanka je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984, a četiri godine ranije, kao 20-godišnjakinja, okitila se srebrom na OI u Moskvi.
Igrala je do 49. godine i u prebogatoj karijeri osvojila 21 klupsku titulu, a pored medalja sa Igara, sa nacionalnim timom se okitila srebrom na SP u Južnoj Koreji, zlatom i bronzom na juniorskim prvenstvima sveta. Odigrala je 202 utakmice za reprezentaciju i postigla preko 900 golova.
Bližile su se Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. Pripreme su se odvijale na Brdu kod Kranja. Groznicu velikog takmičenja devojke su smirivale igrom. Na njihovom “meniju” našao se i fudbal, u slobodno vreme jamb. Reprezentativke Jugoslavije su u Grad anđela stigle dobro raspoložene, rasterećene i oslobođene takmičarske neizvesnosti, zbog bojkota selekcija iz istočnih zemalja… U odsustvu SSSR, Mađarske, DR Nemačke i Čehoslovačke, plavima nije bilo ravnih, pa su bile opuštene.
Otkako je postala najmlađi kapiten, posle Igara u Moskvi, nije imala većih problema u timu sve do pred sam početak takmičenja u Los Anđelesu.
Muke sa Jasnom
Naime, Jasna Merdan je malo preterivala sa šutevima ka golu, što je smetalo saigračicama. Trebalo je nešto preduzeti, kako nezadovoljstvo u ekipi ne bi sputalo Jugoslaviju da osvoji tron.
– Jasna je bila prvi strelac na Igrama. Te godine je trebalo da se “proda” u Hipobanku. Što bi se reklo, isuviše individualno je igrala, previše pokazivala želju da bude najbolji strelac turnira. Zato smo se okupile i rekle da malo podredi igru kolektivu, a da ćemo se mi truditi da ona bude prvi strelac, da dobro “naplati” prelazak u Hipobanku, ali da prioritet mora da bude kolektiv. Brzo smo se dogovorile. Jasna se podredila reprezentaciji, mi smo osvojili zlato, ona je otišla u Austriju i svi srećni i zadovoljni. Što bi se reklo, vuk sit, ovce na broju – priseća se Kitićeva.
Jasna je bila najbolji strelac, sa 48 golova, rekorder po broju pogodaka na jednom meču, jer je protiv SAD pogodila protivničku mrežu 17 puta i uspela da potpiše izuzetno povoljan ugovor sa moćnom Hipobankom. Tamo je ostala do kraja bogate karijere, da bi se potom sa porodicom i nastanila u Beču. Igre u Los Anđelesu za nju su bile poslednje pod zastavom naše zemlje, jer je posle toga uzela austrijsko državljanstvo i igrala na tamošnji nacionalni tim.
Poznanstvo sa Luisom
U Olimpijskom selu život se odvijao 24 časa i Ceca je uživala u svakom trenu provedenom sa najboljim sportistima planete. Reprezentativce Jugoslavije okupljala je u improvizovanom kafiću “kod Cece”, gde se kuvala domaća, crna kafa.
– Voleli smo svi da se okupimo na kraju takmičarskog dana, sumiramo rezultate, tešimo one koji nisu uspeli, damo podršku onima koji sutradan izlaze na teren, borilišta, plivališta…
Ceca se divila individualnim sportistima, posebno atletičarima, pa se stidljivo upoznala sa neprevaziđenim Karlom Luisom. Fotografiju sa njim čuvala je u dnevniku, “da je vidi Nikola kad poraste”:
– Na ceremoniji otvaranja mi smo izlazili pretposlednji, a Amerikanci poslednji. Imala sam priliku da se tada slikam sa Luisom. Mi smo trenirale u Santa Moniki, a on je tu trčao, pošto je tu bio veliki kompleks, pa sam ga često gledala. Luis je tada bio hit, glavna zvezda, osvojio je sva zlata. Uživala sam!
Drama sa Nemicama
Zapadne Nemice su na startu dovele do “ludila” našu selekciju. Inače se na prvim mečevima velikih takmičenja uglavnom igralo teško, traljavo, uz mnoštvo neuobičajenih grešaka. Na Ceci se igrao “flaster”, ali su na kraju Jugoslovenke pobedile golom Mirjane Đurice sa sedam metara. Istina, Nemice su imale šansu da izjednače, ali su 30-ak sekundi pre kraja, iz čiste situacije, pogodile stativu. U meču sa Austrijankama (30:15), podigla je publiku na noge dodavanjem lopte preko ramena pravo u ruke pivotmenu Emiliji Erčić. U pretposlednjem duelu Igara u Los Anđelesu, Korejke su doživele da im Svetlana da gol iza leđa iz kontre, o čemu se po Selu pričalo danima.
– U prvim utakmicama nisam igrala najbolje, ali sada, posle ove igre protiv Koreje, radosna sam dvostruko: zbog medalje i što sam se dobrom igrom iskupila kada je bilo najteže – rekla je Ceca posle meča.
Posle laganih 31:25 sa Kineskinjama, zlatnu medalju su kako dolikuje proslavile: Jasna Ptujec, Slavica Đukić, Dragica Đurić, Biserka Višnjić, Svetlana Kitić, Ljiljana Mugoša, Mirjana Đurica, Zorica Pavićević, Jasna Merdan, Svetlana Anastasovska, Ljubinka Janković, Emilija Erčić, Svetlana Mugoša, Alenka Cuderman i Mirjana Ognjenović.
Bilo je u Los Anđelesu raznih dogodovština. Prepričava se jedna sa doping kontrole, kada je neko zamenio uzorak Mirjane Đurice, pa je ustanovljeno da ima višak muških hormona, a bila je najžestvenija sportistkinja na Olimpijskim igrama, ljupka i nežna.
Nezgoda na ceremoniji
Ceremonija dodele medalja najboljim učesnicima olimpijskog turnira, propraćena je neplaniranom nezgodom. Tadašnji predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran podelio je pobednicama medalje i cveće, a Jugoslovenke su ga odmah bacile na tribine, oduševljenim gledaocima. Oni su skakali sve do improvizovane ograde, dok nije popustila pod teretom, pa su se u velikom broju i uz strašan tresak našli na parketu. Tom prilikom jedan gledalac je teže povređen.
Ponuda od 30.000 dolara
U Kaliforniji je na svakom koraku dobijala komplimente za sjajnu igru i lep izgled, čak i ponude da ostane u Holivudu. I jednu za brak.
– Ne samo to, nudili su mi 30.000 dolara za zlatno odličje! Naravno, nisam ni pomislila da to prodam, ali kasnije sam izgubila tu medalju. Negde je, prilikom selidbe, nestala. Moraću da tražim repliku.
Od Nemaca – blanko ček
Te, 1984. godine Ceca je u dresu Radničkog osvojila sedmu titulu prvaka države, treću Jugokupa, drugu Kupa šampiona. U finalu protiv Bajera 04 iz Leverkuzena, odigrala je silno (22:16), pa su joj posle drugog meča (20:19) ponudili neispisan ček, da sam odredi cenu u nemačkim markama.
– Hvala, ali ne mogu u inostranstvo još četiri i po sezone, takvi su propisi kod nas.
Ceca je 1984. izabrana za sportistu godine Beograda.
