Pisma obožavalaca su i dalje stizala svakodnevno, a Svetlanino nehajanje prema njima ostalo je uobičajeno. Bez zainteresovanosti je odreagovala i na obaveštenje Marije Drenovac da joj je stiglo pismo od jednog fudbalera mostarskog Veleža, kad ono Blaž Slišković.
– Pitam ja Maricu, ko ti je taj, a ona odgovara “Ma, onaj fudbaler Veleža, sladak dečko.” Tako sam čula za njega, a kasnije smo se upoznali u hotelu Mažestik.
Usput, Ceca se osvrnula na pisma obožavalaca.
– U to vreme stizala su mi pisma sa raznih strana. Ljudi su mi tom prilikom izjavljivali ljubav, neki su nudili traktore, njive, ma šou! Mene su svi pratili, to je tada bilo uobičajeno.
Sudbonosni susret desio se u hotelu Mažestik u Beogradu. Tamo su ekipe Radničkog i Veleža bile u isto vreme u karantinu.
– Zaljubila sam se na prvi pogled!
Vrlo brzo ušla je u burnu, javnosti veoma zanimljivu vezu sa Blažom. I sve se vrlo brzo završilo – brakom, iako su mnogi bili sumnjičavi prema ovom paru. Kitićeva i Slišković upoznali su se pre Olimpijskih igara u Moskvi, na kojima je Ceca osvojila srebro. Upravo su Igre bile prelomni trenutak za veliku odluku.
Svadba u najavi
Dok se zaljubljeni par spremao za važan korak, Jugom su kružile razne priče. Po jednoj je Slišković ušao u vezu sa Cecom zbog opklade!
– Nervirale su me priče ljudi iz Radničkog o Blažu, pošto ga oni nisu poznavali, pa nisu ni mogli da pričaju. Čula sam da su na sve načine hteli da ga privole da dođe u Partizan, a želeli su da i ja utičem na njega. Nikad to nisam želela, niti ću to činiti u budućnosti – govorila je Svetlana za “Politiku ekspres” neposredno pred svadbu.
Problem za mladi par bila je činjenica da u Moskvi nisu mogli da budu zajedno. Zbog odluke selektora, oboje su patili. Zato su nekoliko dana kasnije rešili da krunišu ljubav zavetom na večnu ljubav.
– Verujem da će naš brak biti uspešan, pošto imamo dosta zajedničkih osobina, a uz to smo i sportisti, pa ćemo se lakše razumevati. Iako sam ovde kratko, Mostar sam mnogo zavolela i osećam se kao da sam u njemu rođena. Karijeru ću nastaviti u Lokomotivi, jer se u Radnički, ako mi ne budu dali ispisnicu, nikad neću vratiti. Ako treba, pauziraću godinu dana – govorila je Ceca.
Kitićevoj je kuma na venčanju bila Jasna Merdan, rukometašica Lokomotive i reprezentativka Jugoslavije, dok je Sliškovićev svedok bio Enver Marić. Zaljubljeni par najavljivao je dvoje dece, ćerku i sina, uz Blažovu želju da naslednik ne bude fudbaler. Ipak, brzo se ispostavilo da razdvojenost u Moskvi nije bila jedini problem sada već bračnog para Slišković. Kada se preselila u Mostar, nije igrala, samo je trenirala u mostarskoj Lokomotivi, jer Radnički nije pristajao da joj izda ispisnicu. Bila je spremna da pauzira i celu godinu, ali nikako ceo život.
Iskradanje kroz prozor
Kako kaže naš narod, ono što je brzo, to je i kuso, pa je i bračna zajednica u koju su na brzinu uplovili, pred 500 zvanica, bila kratkog daha. Posle samo četiri meseca, par se razišao. Ceca je imala tek 20 godina, Blaž jednu više i ni jedno ni drugo nisu bili spremni na kompromise. Sita svega, jedne noći se iskrala iz porodične kuće Sliškovića.
– Sa poznatim, tada fudbalerom splitskog Hajduka, zabavljala sam se samo šest meseci pre nego što sam se udala za njega. Brak nam je trajao četiri meseca, pošto Blaž nije mogao da podnese moje sportske obaveze i putovanja. On je imao 21 godinu, ali priznajem da smo oboje bili nespremni za brak. Jednog jutra sam bukvalno kroz prozor otišla iz kuće u kojoj smo živeli – ispričala je pre desetak godina, u jednoj ispovesti, najbolja rukometašica sveta svih vremena.
Sklonila se kod roditelja, u Tuzlu.
– Posle februara, kada smo se Bako i ja razišli, otišla sam kod roditelja. Četiri meseca, do zvaničnog razvoda braka, nismo živeli zajedno. Tada sam mislila da uopšte više ne igram rukomet. Ništa me nije interesovalo, povukla sam se u sebe. Tada su na scenu stupili moji roditelji, sestra, brat i prijatelji. Govorili su da sam mlada i da se vratim u Radnički.
U prestonicu je stigla taman pred odlazak “krstašica” na pripreme u Poljsku. Devojke su bile presrećne što se vratila. Krenule su na dugo putovanje vozom. U kupeima se vodio razgovor, čuo se smeh, ali i stihovi Mike Antića, Cecinog omiljenog pesnika. U jednoj od njih poručivao je “Uvek idi samo napred, nikad nemoj da se vratiš”, a Ceca je znala da prkosno poruči:
– Unazad gledam samo u retrovizoru!
Oprobala se i u novinarstvu
Posle razvoda sa Sliškovićem, o njenom ljubavnom životu množile su se razne priče, a bilo je i moralnih prekora. Jedan novinar se u Radio TV Reviji zapitao da li je u redu da emisiju “U Zdravom telu zdrav duh” vodi jedna raspuštenica?
– Volela sam tu emisiju, upisala sam i školu novinarstva. Bilo je baš zabavno, zato razmišljam da u budućnosti pišem, ali da vam ne otkrivam detalje – rekla je Ceca prilikom posete “Vestima”.
Sezona bez izgubljenog meča
Da su “krstašice” odradile odlične pripreme u Poljskoj svedoči podatak da u sezoni 1980/81 nisu izgubile nijednu utakmicu! Te 1981. bila je najbolji strelac Starog kontinenta. Sa reprezentacijom je učestvovala na tradicionalnom turniru u Hebu, gde su podmlađene Jugoslovenke bile četvrte, a Kitićeva najbolja igračica turnira.
