Ceca je manje-više imala bezbrižnu karijeru. Nije imala previše povreda. U Splitu je, pred četvrtfinalni meč Jugokupa istegla ligamente kolena, ali i pored toga što su lekari zabranili da ustaje, ona je skinula gips! Da li treba reći da je njenih šest golova, sa linije sedam metara, bilo presudno u susretu protiv Podgoričanki?
Nešto kasnije, pred samo Svetsko prvenstvo u Holandiji, kada su igrali Radnički i Olimpija, popucali su joj ligamenti stopala. Desilo se to posle direktnog sudara sa Stankom Božović. Ipak, Ceca se brzo oslobodila štaka i pridružila reprezentaciji pred odlazak u zemlju lala.
– Živela sam za to, neću da propustim Svetsko prvenstvo i medalju, neću da vas ostavim na cedilu – rekla je saigračicama i, nedovoljno oporavljena, krenula na put.
Hipobanka nije štedela
Umesto odličja, plave su zauzele šesto mesto i ostale bez šansi da direktno odu na Olimpijske igre u Seulu. Ta godina bila je po mnogo čemu loša za Kitićevu. Iako je konačno dobila stan, nije bila srećna, jer ostala je sama. Razvela se od Dragana Dašića. Uz to, bile su velike šanse da izgubi starateljstvo nad Nikolom. Socijalna radnica je trebalo da proceni da li bi mališan imao sve što mu je neophodno pored mame. Pozajmljivala je novac, kako bi opremila stan.
Jedina uteha bio joj je prijatelj Goran Bogunović, koji je i te kako umeo da sasluša sve njene muke. U isto vreme je pokušavala da izdejstvuje odlazak u inostranstvo, pre vremena. Propisi RS Jugoslavije bili su jasni (posle 28) ali su devojkama izlazili u susret, pa puštali ih u pečalbu sa 27. Ne i Cecu. Bečka Hipobanka je bila moćna, uz to, jedva je čekala da angažuje najbolju igračicu sveta za osvajanje Kupa šampionki. Nudila je 200.000 nemačkih maraka! To je, do tada, bila najveća suma ponuđena nekoj rukometašici.
Iako je Ceca bila ubeđena da će joj na Crvenom krstu izaći u susret, predsednik David Kalinić ne samo da nije hteo da čuje za tu ideju, nego je “namestio” Cecu, pokušavajući da je javnosti predstavi drugačije.
Kalinić prevario Cecu
Naime, Kalinić je poručio Kitićevoj da napiše svojevrsnu molbu, koju joj je, maltene, sam diktirao.
– Posle se pričalo da sam tražila, otprilike, zlatne kvake, besna kola. To su bile takve gluposti, da ja nisam mogla da verujem šta se dešava – priseća se najbolja rukometašica planete svih vremena.
Svetlana je čekala komisiju RSJ da se smiluje i pusti je deset meseci pre 27. rođendana, da ode u inostranstvo. Bila je spremna i da pauzira godinu dana.
– Odlučila sam da odem. Ako to ne bude Hipobanka, biće sigurno neki klub iz SR Nemačke, Italije, ili Španije. Dosta mi je svega. Mislim da to nisam zaslužila i da bi svaki korektan klub uradio sve da mi omogući da ovim odlaskom rešim sva životna pitanja. Šta biste još hteli od mene? Dala sam klubu i jugoslovenskom rukometu sve što jedan sportista može da uradi – pričala je Ceca Kitić za “Politiku ekspres” avgusta 1984.
Glasanje se odužilo, kad je dobila presudu, već je bilo kasno za Hipobanku, jer je ekipa već bila prijavljena za Kup šampiona.
– Imala sam nesreću da je predsednik Radničkog, David Kalinić, bio i prvi čovek Saveza. Upotrebio je sve “oružje” da ne odem. To je uradio iz velike ljubavi, pošto nije hteo da me izgubi, ali, eto šta biva…
Možda neko ne bi ni pominjao ime Kaliniću, ali Ceca je – Ceca.
– Izbegavala sam ga, ali sam mu oprostila. Nisam zlopamtilo. Kažem, ko zna zašto je to dobro. Možda nikada ne bih videla Italiju, Sardiniju… Ne žalim za parama, pošto je vreme koje sam provela u Italiji, nadoknadilo je sve. Ima nešto što je lepše i jače od novca. Možda ne bih rodila Maru, da nisam bila tamo… Ne žalim, stvarno, ni za čim. Oprostila sam.
Ipak, to nije bilo sve što je izgubila. Posle žalbe bivšeg supruga, Dragana Dašića, izgubila je i starateljstvo nad Nikolom. Bila je to njena propast.
– I sad se naježim kada pričam o tome – emotivno će Ceca tokom posete redakciji “Vesti”.
Nikola sve razumeo
Ipak, bol je prošla.
– Ne boli više, posebno što je Nikola kasnije došao da živi sa nama. Ceo život sam brinula da li će Nikola to moći da mi oprosti, da li će mi prigovarati. Međutim, otkako je došao da živi sa nama u Tuzlu, 2004. godine, nijednog trenutka mi nije zamerio. Samo je rekao, mama, shvatam sve. Realno, imala sam i sreću što Dragan ništa nije govorio protiv mene.
Taj deo životne priče Kitićeva bi da zaboravi, ali:
– To je bio najgori period. Gubila sam Nikolu, izgubila sam pravo da igram u Hipobanci, koja je nudila neverovatan ugovor. Umesto fenomenalnih 200.000 evra, otišla sam kasnije za 50. Nije mi svejedno. Dragan je imao veću platu, roditelji su mu bili tu, imao je veću i bolje opremljenu kuću, a ja sam imala prazan stan. Nisam imala novac ni za krevetac. Druga stvar, otišla sam u Nemačku, drugo govorno područje. Sve je bilo protiv mene, osim činjenice da sam majka. Od tog besa, bola, patnje, odigrala sam neverovatnu sezonu, odličnu – teši se Ceca. – Ipak, najvažnije mi je da je Nikola uz mene, da imamo fenomenalan odnos i da mi nikada nije prebacio, niti me okrivio zbog tadašnjih dešavanja. To mi je, sigurno, jedna od važnijih stvari u životu.
Miljenica medija
Pismo koje je Kalinić diktirao Ceci da napiše kao molbu klubu, kasnije je iskoristio protiv nje. Sazvao je konferenciju za medije i predstavio Svetlaninu molbu kao ultimatum!
– Uvek sam bila na usluzi novinarima, a i oni su me voleli – ne krije Kitićeva. Neću zaboraviti kako je tada ustao čuveni Vladeta Nedeljković, prekinuo konferenciju i poručio Kaliniću da je dosta napada na mene. Za njim su krenuli i ostali mediji, pa je hajka propala.
Bez Draganove podrške
Nekih 20 godina kasnije Ceca je obrazložila rastanak sa Dašićem:
– Obnovila sam vezu sa Draganom i venčali smo se 1982, kada smo dobili sina Nikolu. Propustila sam Svetsko prvenstvo u Mađarskoj zbog trudnoće, ali nikada nisam ulazila u dilemu deca ili rukomet. Da bih izašla na kraj sa svim obavezama oko karijere i malog deteta, bila mi je potrebna Draganova podrška, ali je od njega nisam dobijala. Zato sam odlučila da stavim tačku i na taj brak, koji trajao četiri godine.
