Spenser Tanik više od 25 godina fotografiše naga ljudska tela, ali ne u studiju. On ih skida na ulicama velikih svetskih gradova, u javnim prostorima, ponekada u svoje projekte uključi i po 6.000 golišavih duša odjednom.
Ogromnu slobodu je dobio i u jako konzervativnim sredinama. Od Moskve do Meksika bilo mu je dozvoljeno da na ulicama skida i fotografiše gomilu ljudi, i to ne u skrivenim delovima gradova, već u centralnim bulevarima i na trgovima. Ipak, u Njujorku, gradu koji važi za mesto gde se umetnicima nude beskonačne mogućnosti i koji je otvoren za sve i svašta, policija i vlasti ga proganjaju skoro dve decenije. To je Taniku nekada možda i bilo zanimljivo jer je sa učesnicima snimanja osmišljavao neverovatne igre mačke i miša da bi ostvario svoj cilj, skinuo ih i fotografisao.
Golo ljudsko telo ima simbolični kontekst u umetničkim delima različitih kultura i istorijskih epoha, od paleolitskih figura Venere preko antropomorfnih crteža, najveće Kurbeove provokacije 19. veka do seksualno eksplicitnih fotografija Mejpltorpa. Zato nije slučajno što umetnik koji je ceo život posvetio samo golim telima postane društvena atrakcija.
Tanikova tela leže nonšalantno na ulici ili su poređana jedno preko drugog, mogu biti mrtva, možda simbolički predstavljaju žrtve nekog masakra ili se pak radi o nagoveštaju ljudi koji ogoljeni dele isti životi prostor. Postoje i projekti u kojima su sva tela pažljivo poređana i “aranžirana” i u kojima baš njihova telesnost predstavlja odličan kontrast kamenu, cementu i betonu ulice.
Ova golotinja nema veze sa pornografijom, pa čak ni sa seksualnošću. Fokus nije na erotici tela već na njihovoj estetskoj dimenziji.
Tokom svih godina kontroverznih foto snimanja Tanik je mnogo puta hapšen. Prvi put zbog postavke u Rokfeler centru kada je gradonačelnik Njujorka, Đulijani napravio celu akciju sprečavanja i kažnjavanja umetnika da izvede ono što je naumio.
Višestruka hapšenja su ga dovela čak do Vrhovnog suda. Obrnuo je igru sa advokatom Ronom Kabijem kada je on tužio grad Njujork na osnovu toga što živi od svoje umetnosti, a grad ga sprečava da obebedi sebi egzistenciju. Ne samo da je dobio pravo da nastavi da se bavi svojom umetnošću, već je napravljen važan pravni presedan.
– Tela su moje oruđe protiv represivnih vlada i represivnih ljudi, a na neki način ih koristim i za lepotu, eksploziju života – rekao je Tanik. Na sajtu ovog umetnika ljudi se prijavljuju za poziranje.
