Naučnici sa Univerziteta u Majamiju proučili su satelitske snimke naftne mrlje, koja se od petka tri puta povećala. Bila je veličine Rod Ajlenda, a sada je blizu veličine Porto Rika. Strahuje se da će se njena veličina i dalje rasti.
Predstavnik sa tog Univerziteta Hans Graber izjavio je da se mrlja brzo širi i kreće, mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo.
Graber je rekao da je mrlja zauzimala oko 3.000 kvadratnih kilometara u četvrtak, a u petak uveče je bila oko 9.900 kvadratnih kilometara (površina Crne Gore je npr. nešto veća od 13.000 kvadratnih kilometara).
Američki predsednik Barak Obama posetiće zonu naftne mrlje u narednih 48 sati, saopštila je danas Bela kuća. "Predsednik će posetiti Meksički zaliv u narednih 48 sati kako bi na licu mesta video izlivanje nafte i kako vlasti reaguju na to", navodi se u saopštenju.
Na još dve naftne platforme u Meksičkom zalivu obustavljena je proizvodnja, dok je na trećoj evakuisano osoblje iz predostrožnosti, saopštile su danas američke vlasti.
Još se tačno ne znaju uzroci obustave proizvodnje na tim platformama.
Američka vojska uputila je u petak uveče opremu i avione sa hemijskim sredstvima na obalu Luizijane, gde se nalazi velika naftna mrlja i gde je zbog toga proglašeno vanredno stanje.
Američki sekretar odbrane Robert Gejts dao je nalog za upućivanje dva velika transportna aviona herkules C-130 iz kojih će biti bacane hemikalije koje treba da neutrališu naftnu mrlju, izjavio je portparol Pentagona Džef Morel.
Svaki avion jednim letom može da pokrije površinu od jednog kvadratnog kilometra, a može u jednom danu da obavi tri naleta, dodao je on.
Američka mornarica postavila je plutajuće barijere duž 18 kilometara obale, kako bi sprečile da nafta ugrozi osetljivi ekosistem na obalama Luizijane.
Američka administracija proglasila je u petak izlivanje nafte u Meksičkom zalivu za dogadaj od nacionalnog značaja, što znači da vlasti mogu da koriste izvore iz cele zemlje da bi se izborile sa pretnjom najveće ekološke katastrofe u američkoj istoriji.
Američka obalska straža procenjuje da iz podvodne cevi, koja je napukla posle eksplozije na naftnoj platformi, curi pet puta više nafte nego što se pretpostavljalo.
Kompanija "Britiš Petroleum", vlasnik naftne platforme koja je prošle nedelje potonula i prouzrokovala izlivanje, zatražila je od Ministarstva odbrane SAD da joj pošalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i uključi specijalne podvodne robote za operaciju zatvaranja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD, a nalazi se oko 1.500 metara ispod površine mora.
Vrednost kompanije "Britiš Petroleum" je zbog eksplozije pala za više od 20 milijardi dolara, procenila je ta kompanija.
"Britiš Petroleum" procenjuje da će gubici kompanije zbog te nesreće dostići stotine miliona dolara, dok eksperti smatraju da će to biti znatno više i da će ukupne štete premašiti one nastale posle havarije tankera "Ekson Valdez" 1989. godine.
Akcije britanskog naftnog giganta "Britiš Petroleum" su od polovine protekle sedmice, kada je do nesreće na njihovoj platformi "Deepwater Horizon" došlo, oslabile za više od 12 odsto.
Deo analitičara tvrdi da su akcije "Britiš Petroleuma", koje tako naglo padaju, pogodne za kupovinu, dok drugi eksperti investitorima savetuju da sačekaju sa takvim potezima.
Većina stručnjaka, međutim, upozorava, da se, bar za sada, ne mogu tačno proceniti troškovi za čišćenje ove potpuno ekološki zagađene oblasti i na eventualne tužbe sa kojima će "Britiš Petroleum" biti, sasvim sigurno, uskoro suočen.
I američki predsednik Barak Obama je već izjavio da će dobar deo tih troškova morati da snosi britanska kompanija.
Vlasnik naftne platoforme koja je eksplodirala u Meksičkom zalivu je američka firma "Transoušn" (Transocean), pošto se te platforme obično iznajmljuju, što je i sada slučaj, a unajmio ju je "Britiš Petroleum" koji je njom rukovodio i samim tim je i odgovoran za eventualne probleme.
Štete je pretrpeo i "Transoušn", pošto i njihove akcije na berzi naglo slabe.
