– Među gostima je bilo najviše Makedonaca i naših zemljaka sa juga Srbije koji žive i rade u Švedskoj, ali i Grka, Šveđana, kao i bugarski ambasador u Švedskoj Svetlan Stoev sa suprugom i prijateljima. Imali smo bend od osam muzičara, izvodili su se razni muzički žanrovi, igrao se tango, ali i šumadijsko i vlaško kolo. U jednom trenutku krenula je neka grčka pesma, zapevao je jedan gost prodornim glasom, pa sam iz druge sale dotrčao da ga čujem i vidim izbliza. Bio je to Žak, operski pevač, veoma poznat u Stokholmu, koji je naše gore list. A onda smo počeli nas dvojica da se natpevavamo i bilo je super – kaže Jorović i otkriva da Žak obožava trubu i da je emotivno vezan za Sabor trubača u Guči.
– Njegov otac je svirao trubu i svojevremeno se takmičio na Saboru. Pre nekoliko godina Žak je okupio vojne muzičare, Šveđane, i oformili su trubački orkestar, koji je već nekoliko puta nastupao u Guči. Čak im je i moj pobratim Stamenko pomogao da snime CD. Eto kako muzika spaja ljude dobre volje sa raznih meridijana.
Da li je na meniju bilo i srpskih specijaliteta?
– Bilo je raznih đakonija, i to ne samo sa našeg podneblja. Ali, koliko sam mogao da primetim, svima se najviše dopao kajmak. Znaju stranci šta je dobro! Ukoliko su i pojeli kaloričniju hranu, ne brinem, narednih dana su sve to potrošili. Jer, tamo se svi rekreiraju, brzo hodaju ili trče. A sa sobom nose i štapove, zbog poledice.
Jeste li i dobro zaradili za doček?
– Lepo sam prošao, mada je moj angažman bio više na prijateljskoj osnovi. U tom lokalu pevam za doček već tradicionalno. Za razliku od okolnih restorana, kako sam čuo, jedino je kod nas bilo puno gostiju. I u Švedskoj se oseća kriza, kažu da im je kupovna moć opala za 30 posto. A što se tiče honorara naših pevača za najluđu noć, više se ispredaju priče nego što je to zaista tako. Odavno to nisu cifre kakve smo nekad dobijali, utanjilo se. Za doček su mnoge moje kolege sedele kod kuće jer nisu htele da spuste svoje cene i prilagode se situaciji. Sami su krivi, drže cifru, neće da rade ispod nje, pa posle kukaju kako nemaju posla. Meni najviše smeta što se za praznična slavlja papreno naplaćuju konzumacije. Gazde i organizatori se pravdaju kako je sve poskupelo, pa onda gostu serviraju pljeskavicu koja košta kao da je kavijar, jastog ili losos, a pevačima zakidaju i daju manje honorare. Tako se sve devalvira.
U Rumuniji za srpsku Novu godinu
Da li ste ugovori nastup i za Srpsku Novu godinu?
– Idem u Rumuniju na poziv Saveza Srba u Aradu i njihovog predsednika Milivoja Silaškog. Po crkvenim evidencijama u tom kraju ima tek 500-600 Srba, ali oni drže do tradicije i običaja. Nekako su i ta slavlja za 13. januar utihnula. Dok je bilo zabranjeno, mnogi su organizovali doček iz inata, a sad kada je dozvoljeno, kao da se stide svog porekla – kaže Jorović, koji još pamti prošlogodišnji nastup za doček srpske Nove.
– Bio sam u manastiru Mileševa i sve je bilo dostojanstveno s merom i ukusom. Prisutne je pozdravio vladika Filaret, a posle programa od dva i po sata, narod je zaigrao kolo.
