Nadigravanje “vukovaca” i Mladosti

Svaki put drugačije, a ovog puta KUD Mladost iz Pariza odlučio je da napravi nešto dosad neviđeno, veselo i lepo, pa nije čudo što je nagrađeno ovacijama. Sve to novo odvijalo se u gradiću Nožan sir Marn, u Teatru Vato, a u čast prvog dolaska u Evropu i Francusku drugara iz Vankuvera (Kanada), članova KUD "Vuk Karadžić".
– Imamo kola i koreografije iz 20. veka, to je naše nasleđe, u tome uživamo. Ali, imamo i naše igranke i zabave gde se razvuče harmonika, pa se svi, staro i mlado, uhvate za ruke i po ritmu jurnu u kolo. Ono što je tada impresivno jeste da bez obzira na visoke potpetice, koračići postaju sve ubrzaniji, a držanje tela izuzetno pravo, što asocira na ponos. To je kolo 21. veka, koje se igra bez narodne nošnje, prilagođeno odeći i obući, u kome se ponešto i menja, koje je nadgradnja onog što smo nasledili, a što će od sadašnjih generacija naslediti oni što dolaze.
Ovaj monolog izgovara umetnički rukovodilac KUD Mladost Alen Gvozdenović. A i osmislio je sve što se dešavalo te razigrane noći, umetnički spektakl nazvan samo Folklor, gde se obelodanio put etno-igre od narodnih običaja (na primer, prizivanje kiše, dodole) do igre u modernim haljinicama, u štiklama i pri svemu oduševljava lepota mladosti.
– Ovo je super, super, super! – ponavljaju Stanojevići, Petar i Dragana i njihove četiri "puslice" – Mihaila (5), Nata (9), Anastasija (12) i Marija (15).
Isti stav zauzimaju Milenka i Nenad Nikolić iz Magudice (Homolje):
– Podseća nas na našu mladost. I suze došle na oči. Naš sin je na pozornici, eno onaj, onaj najbolji. Jeste, za nas je on najbolji.
U istom redu, uz pozornicu, smestila se Olivera Ćirić iz Prokupca. Njena obaveza je da uživa u igri unuke Jelene, ali i u svemu što je zvukom, bojom i pokretom prenesena matica i za šta nema zamene.
A kako se na sceni to "novo" odvijalo? Stvarno, super! Počelo je na platnu projekcijom filmskog snimka dolaska Mladosti na probu, slede vežbe za razgibavanje, pa zagrevanje… Svi kao preslikani. Potom vežbaju koreografije, pa pripreme za nastup. Šminkanje je za sve, cvet u kosi, pomaganja pri oblačenju nošnji i – na sceni se nižu lelujave, vretenaste, zmijolike i uraganske koreografije. Mnogo lepo, a po završetku je skidanje kostima, uskakanje u ličnu garderobu, štikle su glavne, suknje ili pantalone i – ponovo kolo, možda stilizovano, pre bi se reklo na poseban način tehnički razrađeno. Svojim blistavim igrama KUD "Vuk Karadžić" pomaže da se oči napoje, duša nadoji, radost rasprši, sreća razmili. Koncert je mogao poneti i naslov: "Svi na uživanje", uostalom, ne bi osobe koja nije pomislila: "Život je stvarno lep!"