Manje od 20 dana ostalo je do Smotre kulturno-umetničkog stvaralaštva Srba u Austriji, koja će biti održana 22. aprila u Sankt Peltenu i pripreme su u punom jeku. Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF) kaže da je prijavljeno 16 ansambala, sala je rezervisana i, kako se već sada čini, biće puna gostiju i prijatelja folklora.
Prvi put će na smotri nastupiti samo izvođački ansambli.
– Prošle godine u Švehatu smo imali zajedničku, kombinovanu smotru, srednjih i izvođačkih ansambala, na kojoj se okupilo više od 3.500 ljudi u sali koja prima 2.500. Iz praktičnih razloga smo doneli ovu odluku, kako bismo veći akcenat stavili na izvođače – objasnio je Stanković i dodao da će 18. novembra, na posebnoj smotri, priliku dobiti srednji i dečji ansambli.
Tako će se, kaže, lepše predstaviti šta rade izvođački, a šta deca i srednji ansambli.
Klubovi su imali mogućnost do kraja marta da se prijave za smotru.
– Od 26 društava iz Austrije prijavilo se 16. Raduju me njihova spremnost i entuzijazam – rekao je Stanković.
On je naveo da pojedina društva neće biti u mogućnosti da samostalno nastupe, pa im se izašlo u susret i napravljen je ustupak
– Društva koja od kovid krize imaju dogovorenu saradnju, mogu da spoje folklorne sekcije i nastupe kao mešoviti ansambl – pojašnjava čelnik ASSF.
Smotra predstavlja kvalifikacije za Evropsku smotru folklora, ali je u prvom planu uvek pre svega druženje.
– Od kako je osnovan ASSF, 2020. godine, akcenat smo stavili upravo na druženje, na prenošenje pozitivne energije, predstavljanje srpske kulture i tradicije u najlepšem smislu, i davanje mogućnosti svim ansamblima da jednako nastupe na smotri bez straha i grča kako će se predstaviti, jer znamo da postoje društva koja imaju više igrača, mogućnosti, pristupaju pripremama na višem nivou… Ta društva treba da podržimo, da poštujemo sve što rade, ali nikako ne smemo da zanemarimo i zapostavimo društva i dečicu koja se trude da nauče nešto o srpskoj tradiciji i kulturi – ističe Stanković.
On je pozvao i članove onih društva koja nisu prijavljena da dođu na smotru, navodeći da niko ne želi da budu kažnjeni igrači zbog loših odluka uprava.
Stanković podseća da će i dečja i izvođačka Evropska smotra ove godine biti održane u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, odnosno u Novom Sadu, a naredne godine gradovi će zameniti pozicije, pa će izvođački ansambli nastupiti u Vrnjačoj Banji, a dečji u Novom Sadu. Evropska smotra će 2025. godine biti održana u Republici Srpskoj navodi Stanković.
Ne osvrćemo se na osporavanja
Na pojedina osporavanja samog postojanja ASSF, Stanković kaže da im ne treba pridavati toliku pažnju ni prosto, jer pojedinci daju sebi za pravo da komentarišu društva koja rade i savez koji odlično funkcioniše, okuplja 26 društava, koja među sobom imaju zdravu komunikaciju i jednaka prava.
– Kada smo osnovali Austrijski savez srpskog folklora, mi smo se opredelili da nastavimo radom, očuvamo društva. Mi smo to pokušali da uradimo na svaki način kroz Savez Srba, ali je on jednom momentu zastao i zbog internih konflikata, među tim pojedincima, koji ni sami ne znaju šta žele, izgubili smo mnogo vremena. Društva ne mogu da čekaju, nove generacije ne mogu da čekaju da se neki ljudi dogovore hoće li sarađivati i razgovarati ili neće – kaže Stanković.
Dodaje da su 2019. godine, društva sa okupljanja u Salcburgu poslala jasnu poruku i signal da je potrebna saradnja i nastavak rada, jer niko ne može sam da funkcioniše, već je smisao u okupljanjima, razmeni iskustava, podršci, gostovanjima, velikim manifestacijama…
– Ne treba obraćati pažnju na zlonamerne i nepromišljenje izjave. Mi ne možemo sada da izbrišemo sve što je u okviru Saveza Srba urađeno i ASSF nije napravljen da bi to poništio i izbrisao, ali videli smo da je došlo do zastoja, a smatrali smo da moramo da nastavimo dalje – kaže Stanković.
Podrška matice i Austrije
Austrijskog saveza srpskog folklora je kroz svoj rad ostvario brojne kontakte, predstavio srpsku tradiciju i kulturu na najbolji način, što su prepoznale institucije Austrije i matice, koje podržavaju njihov rad. Plan je, kaže, da se sistem rada podigne na viši nivo, sa posebnim akcentom na program u vezi sa stručnim usavršavanjem umetničkih rukovodilaca, jer je važno da postoji jak stručni kadar koji će ubuduće nastaviti sa radom.
