Nadežda Biljić oseća se loše otkako ju je Toma Panić prevario u rijalitiju sa Paulom Hublin.Pevačica je iznela detaljno u kakvom je stanju posle svega.
Kako si?
– Loše, na lekovima, na infuziji, na insulinu… Šećer mi varira, raspoloženje takođe.
Kakav je sada tvoj plan?
– Plan je bio da ga sin i ja sačekamo, da nastavimo gde smo stali. Da se venčamo, da mu rodim još dece. Ali, budući da je on porušio sve i pogazio reči i obećanja, od toga nema ništa. Sada mi je plan da mu zabranim da viđa Longa i uopšte da nam prilazi.
Sinu ste dali ime Longo, kako vam se zvao pas. Zbog čega ste mu dali to ime?
– Nismo mu dali ime po psu, već smo psa nabavili pre nego što smo dobili dete. Toma je u Kini upoznao jednog čoveka koji se tako zove i dogovorili su se da će Toma ukoliko prvi dobije sina nazvati ga Longo po njemu i obrnuto. Desilo se da se naš sin prvi rodio, pa smo se držali tog dogovora. Inače nam se ime jako dopalo, unikatno je i lepo.
– Ne. Nikada se nisam pokajala, jer je Longo smisao mog života. On je nešto najlepše što mi se desilo.
Mnogi su komentarisali da nije trebalo da mu oprostiš batine. Da li se kaješ zbog toga?
– Okolnosti su bile takve, ali se on posle toga promenio. Moja trudnoća ga je promenila, poželeo je porodicu sa mnom. Doselio se u Valjevo i živeo je sa nama. Moji roditelji su ga prihvatili kao svoje dete. Osetio je porodičnu idilu i sreću, koju pre možda nije imao. Mislila sam da je to to.
Zbog čega je on sve to odbacio?
– Nas dvoje se jesmo svađali. I u Zadrugu ga baš nisam ispratila sa osmehom, ali svi parovi imaju nesuglasice. Nakon porođaja sam upala i u postporođajnu depresiju. Dobila sam šećer, zbog čega ću do kraja života biti na insulinu. Brinula sam zbog sina koji je rođen u sedmom mesecu, od koga sam bila razdvojena četiri meseca, koliko je on proveo u inkubatoru. Doktori nisu davali dobre prognoze, a ja nisam znala hoće li preživeti. Normalno je da se to sve odrazilo na mene i na moje stanje. Ne kažem da sam bila idealna, ali je on trebalo da bude deo te priče i da me razume. A ne da me vara, čim mu se ukaže prilika.
U kakvim si odnosima sa Tominom majkom?
– Ni u kakvim. Ne čujemo se. U početku me je podržavala, a sada nismo u dobrim odnosima. Ona je na strani svog sina i to je to. Opravdava sve njegove postupke, i nas dve nemamo o čemu da pričamo.
Kakvo je sada stanje malog Longa? Šta kažu lekari?
– Longa sam rodila na početku sedmog meseca, hitnim carskim rezom. Rođen je bez jednjaka i od tada hranu uzima preko sonde, koja mu je ubačena kroz nosić. Napreduje, ali slabo. Vodim ga na kontrole i nadam se da će sve doći na svoje, kada jednjak bude sazreo.
Mnogi su te osudili da pokušavaš da manipulišeš Tomom preko deteta…
– Ne manipulišem, jer dete sve oseća budući da smo nas dvoje povezani. Ja i da odem u kafić i tamo plačem, on će to osetiti i plakaće. To je prosto tako.
Sa druge strane, drugi komentarišu da ti je odnos sa ocem deteta bitniji od zdravlja tvog deteta…
– Nije mi bitniji, ali mi je bitan. Ja dete nisam rađala sebi, već nama. Ja sam želela porodicu, a ne da sama podižem dete, što će se na kraju i desiti. Potičem iz porodice gde se roditelji obožavaju i dan-danas, a u kojoj smo rođeni brat i ja. Nisam želela drugačiju zajednicu.
Šta bi rekla Tomi, da možeš?
– Svašta. Zapravo, ne znam šta bih mu pre rekla.
