Kako se bliži zima sve je veća nervoza i strah među desetinama bolesnih, siromašnih i usamljenih nevoljnika (mahom bolesnih staraca) u zabitim i uglavnom napuštenim selima na Goliji, Rogozni i Pešteru o kojima, ako se izuzmu čitaoci “Vesti”, retke dobre komšije iz planinskih sela i po koji humanitarac, godinama niko ne brine.
Oronule kuće
Većina ovih siromašaka ima više od 80 godina, žive u oronulim i hladnim kućama bez vode i kupatila koje uglavnom prokišnjavaju, kubure sa strujom i ogrevom, a pošto nemaju nikakve prihode, niti su godinama silazili u grad i sreli lekara, ne mogu da kupe ni namirnice i lekove.
U selu Jukovača, nadomak Novog Pazara, preteško žive i jedva opstaju 80-godišnji supružnici Agan i Zejna Pramenković, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta. Mada su tokom leta dobili dve-tri manje donacije, još nisu uspeli da obezbede drva, nešto brašna i najpotrebnije lekove, pa sa velikom zebnjom čekaju zimu.
– Mi živimo od sevapa, pomažu nam komšije i dobrotvori iz dijaspore. Stari smo, bolesni, nemoćni i jedva pokretni, ako nam dobri ljudi ne priteknu u pomoć bićemo u velikoj nevolji. Najviše se bojimo smrzavanja i bolesti – ističe starina Agan i naglašava da će oktobar biti lep, da će u međuvremenu stići neka donacija i da će pre prvih snegova i mrazeva uspeti da obezbedi bar toplu sobu. Zahvalan je do neba svima koji su mu do sada pomagali i koji će mu (nada se) narednih dana pomoći.
Jedva pokretna
– Bolesna sam, jedva pokretna i nemoćna, svaka pomoć zlata mi je vredna. Sve što imam u ovoj kući kupili su mi dobri ljudi sa raznih strana sveta. Nadam se da će mi pomoći i pred ovu zimu i tokom hladnih zimskih dana. Verujem da će i komšije dolaziti da mi donesu hleba, unesu drva i nalože šporet. Uplašena sam jer još nemam obezbeđen ogrev, ne mogu da platim struju, kupim brašno i obezbedim bar najpotrebnije lekove – žali se usamljena starica Hankija Kurtanović iz Tutina kojoj su naši čitaoci svojevremeno renovirali i utoplili kuću u kojoj živi.
Sa gotovo identičnim nevoljama suočava se i 80-godišnja baka Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina, ali, za razliku od sugrađanke Hankije, ona je bar pokretna i još može (ako ima brašna i namirnica) da sebi umesi hleb i spremi obrok.
– Dobila sam tokom leta dve donacije od po 100 evra i to me je spaslo, jer sam izmirila dug za struju, kupila brašna, ulja, šećera i nešto od lekova. Nažalost, još nisam obezbedila drva, pa brinem jer će brzo proći i oktobar, već krajem ovog meseca na Pešteru su mogući i mrazevi – žali se baka Stanica i zahvaljuje svima koji su joj do sada pomagali, ali i apeluje na sve dobrotvore da joj pomognu i ove zime.
Vrlo “težak slučaj” je i starina Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine na Goliji koji je jedini žitelj ovog sela, osim što je sam i siromašan, suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, preživeo je tri moždana udara, polušlogiran je i još na nogama.
– Da nije bilo čitalaca “Vesti” koji mi pomažu duže od decenije, ja bih već bio na onom svetu. Hvala im, nadam se da me nisu zaboravili i da će mi i ove zime pomoći da se prehranim i lečim i nekako dočekam još jedno proleće – poručuje Dušimir i naglašava da mu veliku pomoć i podršku pružaju i komšije iz udaljenih susednih sela.
Pomoći se nada i teško bolesna Muratka Ramičević, dugogodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta iz Kladnice kod Sjenice, koja sama i bez ikakvih prihoda jedva preživljava u oronulom i vlažnom kućerku bez vode i struje. Dobri ljudi više puta su je spasavali bolesti, gladi i studi. Pošto ovoga leta nije dobila nikakvu pomoć, potpuno nespremna i sa velikim strahom i neizvesnošću očekuje hladnije dane.
Za lekove
– Bogu se molim da lepo vreme potraje i da mi u međuvremenu stigne pomoć dobrih ljudi, bar za ogrev i lekove. Nadam se da me dobrotvori iz dijaspore, koji su mi najviše pomogli, nisu zaboravili – poručuje siromašna Muratka.
Bandovići očekuju podršku
Mada su im dobri ljudi pre tri godine sagradili i opremili novu kuću, Slobodan i Stanka Bandović iz sela Gradac kod Sjenice, sa decom Petrom, Radišom, Stefanom i Milicom i Slobodanovom majkom Marijom, još žive u hladnoj straćari od drveta i lima, jer za novi dom ne mogu da obezbede struju. I oni sa strahom i neizvesnošću čekaju hladne dane, jer još nisu kupili ugalj i drva.
– Sve što zaradim potrošim na lečenje srednjeg sina Radiše koji ima probleme sa govorom, nadam se da će mi dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore pomoći da se i tokom zime ugrejemo – ističe Slobodan.
