Slaviša Pantić poznat je u svom rodnom Šepšinu kod Mladenovca kao samouki umetnik i naivni slikar. U svojoj radionici, odnosno ateljeu ima više od 100 skulptura ljudi koji su zadužili srpski rod, ali i svetitelja, anonimnih ratnika, poljoprivrednika i svih onih koji su dragoceni deo raskošnog nasleđa našeg naroda.
U svet umetnosti otisnuo se nemirnih devedesetih, kada je u oblikovanju kipova našao spokoj. Docnije se latio i kičice i počeo da radi i slike.
– Što se tiče skulpture najvažnije su proporcije figure, slike koje izrađujem su uglavnom plod moje mašte, pa je izazov da to prenesem iz misaone sfere na platno. Radim ulja na platnu. Veći problem mi predstavlja da nađem komad drveta za skulpturu. Za sve je neophodna inspiracija. Nadahnuće često dođe neočekivano. Te trenutke treba iskoristiti i stvoriti delo koje će se dopasti ljudima i ulepšati im dan – kaže Slaviša, koji radi u jednoj privatnoj livnici.
Nažalost, javnost ne zna za Slavišinu umetnost, jer do sada nije izlagao svoje radove. Malo ljudi je videlo njegove skulpture i slike. U rodnom selu je omiljen i, kako napominje, najveću radost mu je predstavlja da poklanja svoje slike i drvene skulpture.
– Sanjam o tome da imam izložbu i svoje radove predstavim što većem broju ljudi. Naravno, korona je sve zakočila, ali uveren sam da će stići bolja i lakša vremena. Na neki način, ova pošast nas uči da se ništa ne podrazumeva i da treba da se radujemo svakom novom danu.
Na pitanje da li žali za starim, dobrim vremenima, Slaviša odgovora da svojim slikama pokušava da sačuva sećanja na prohujale dane.
– To je bilo doba kada su se ljudi više družili, više pričali i kada su emocije bile mnogo više izražene. Mnogo toga se radilo srcem. Nije se gledao interes, što je u 21. veku primarno.
Žal za zanatlijama
Slaviši je žao što u Srbiji ima sve manje zanatlija.
– Tehnološki razvoj i masovna proizvodnja su najvećim delom uzrokovali gubitak potrebe za zanatskim radnjama. Jednu rukotvorinu, po mom mišljenju, ne može da zameni nešto što je napravljeno “na traci”. Zanatlije teško opstaju baveći se svojim poslom, pa se gase stari zanati bez kojih je nekada bilo nemoguće zamisliti život.
