Dugo je Novopazarac Vukomir Tomović, samohrani otac nepokretnih i teško bolesnih sinova Ivana i Predraga, štićenik Humanitarnog mosta “Vesti” i “briga” naših čitalaca i drugih humanih ljudi iz celog sveta.
Pomažu mu dobrotvori iz dijaspore duže od dve decenije da prehrani, ugreje i leči svoje bespomoćne sinove, pomogli su mu svojevremeno i da se iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni preseli u Novi Pazar, sagradi kuću u prigradskom naselju Šestovo i bude bliže Specijalnoj bolnici za distrofičare u Novopazarskoj banji gde Ivan i Peđa moraju na stalne rehabilitacije.
Teško bolestan
Nažalost, u ovoj godini, ako se izuzme nekoliko sitnijih donacija, pomoći za Tomoviće skoro da nije ni bilo, pa je Vukomir, i sam teško bolestan, jedva uspeo da Ivanu i Peđi obezbedi potrebne lekove, kupi ogrev za zimu, plati struju, nabavi namirnice.
Navikli smo da nam dobri ljudi poslednjih godina, najčešće iz Australije, povremeno pošalju poneku donaciju, posebno pred Božić, Vaskrs, Petrovdan (slava) i Novu godinu, pomoć nam je uvek stizala u “minut do dvanaest”, kad ostanemo bez dinara i kad nam je najpotrebnija, dobrotvori nas već godinama prehranjuju, leče i izdržavaju, sami ne bismo mogli da opstanemo, ne znam šta se desilo da je od prošle jeseni, bar što se nas tiče, sve stalo, snalazili smo se kako smo znali i umeli, mnogo toga i trpeli – priča Vukomir i poziva dobre ljude širom sveta da pomognu njegovim sinovima.
– Svaka pomoć nam je zlata vredna, hvala do neba svima koji su nam godinama pomagali, bog neka ih blagoslovi i nagradi njihovu dobrotu, ozbiljno sam bolestan i da radim ne mogu, sinovi su teški invalidi, stalno moram da sam uz njih, bez pomoći ne mogu ni da se hrane, obuku, niti da sednu u invalidska kolica – priča Vukomir i nada se da ga dobri ljudi neće zaboraviti.
Donacije dobrih ljudi očekuje i Novopazarka Bajra Suljević, samohrana majka nepokretne Arijete, koja duže od dve i po decenije o svom hendikepiranom i teško bolesnom detetu brine bez ikakvih primanja i socijalne pomoći, a samo za kiriju, lekove, pelene, struju i ogrev mesečno je potrebno bar 300 evra. I ona je već godinama stalni štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Zlatne duše
Ko zna šta bi sa nama bilo da nas pre deset godina nisu posetile “Vesti”, a potom i humanitarac Hido Muratović, od tada nam povremeno, od dobrih ljudi iz celog sveta, stiže pomoć koja nam omogućava da preživimo i da se, kao ranije, tokom zime ne smrzavamo, na žalost, pomoć je u ovoj godini skoro potpuno presahla, nadam se da je to samo privremeno, da nas dobrotvori ipak nisu zaboravili i da će i u 2025. biti uz nas – priča hrabra Bajra koja je ceo svoj život posvetila svojoj bolesnoj ćerki.
Arijeta ne priča i ne ustaje, samo se ponekad malo nasmeje, zna da se obraduje kad oseti da sam raspoložena, bog nam je odredio ovakav život i muku, sigurna sam da nam je svih ovih godina “neko odozgo” slao plemenite ljude iz celog sveta da nam pomažu i da će ih ponovo poslati, hvala im, mnogo nam znače svaki evro ili dinar, bogu se molim da nagradi sve naše dobrotvore i podari im sreću u životu – poručuje Bajra.
Još jedna muka
Sudbina i geni su se baš surovo poigrali sa Vukomirom Tomovićem, i njegova unuka, danas dvadesetogodišnja Katarina, ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, koji takođe živi u Novom Pazaru, od rođenja je paralizovana, Vukomir se nada da će medicina napredovati i da će bar za Katarinu, čiji roditelji takođe žive teško, biti leka.
Za lekove
Dve i po decenije uz Bajru i Vukomira je i humanitarac Hido Muratović, kad god su bili u nevolji on im je prvi donosio namirnice, lekove i invalidska kolica, poznati dobrotvor kaže da su među stotinu stalnih štićenika Humanitarnog mosta u ovom kraju oni “najteži slučajevi” i da im je pomoć dobrotvora preko potrebna, Muratović je uveren da će Vukomir i Bajra i ubuduće biti “briga” dobrih ljudi iz celog sveta.
